Огњен Чанчаревић – Стуб тима
У дресу Радничког 1923 провео је један од најуспешнијих периода своје каријере и оставио дубок траг међу навијачима клуба. Некадашњи чувар мреже, Огњен Чанчаревић, рођен 25. септембра 1989. године у Ужицу, у разговору за наш сајт говори о успоменама из Крагујевца, најважнијим тренуцима у црвеном дресу, искуствима из Европе и порукама за навијаче Радничког 1923.
Какве успомене носиш из дана проведених у Радничком 1923?
– Носим најлепше успомене из мог боравка у Крагујевцу. За пет година имали смо доста успеха – два уласка у виши ранг и добре резултате у Супер лиги. И лично сам имао много успеха, јер сам два пута био проглашен за најбољег голмана Супер лиге и најбољег спортисту града Крагујевца.
Ко ти је у том периоду у Радничком највише помогао да напредујеш као голман – тренер, саиграч или сам рад на тренинзима?
– Највише ми је помогао Дејан Џеки Јелчић, са којим сам радио пет година. Он ме је формирао као голмана и помогао да будем ово што данас јесам. Велико хвала на томе.
Да ли постоји неки тренутак из периода у Радничком који ти је посебно остао у сећању – утакмица, одбрана или нека ситуација ван терена?
– Било је доста лепих тренутака, али један од најупечатљивијих је сигурно утакмица у Новом Пазару, када смо играли за улазак у Супер лигу Србије. Невероватна атмосфера и утакмица која се завршила резултатом 0:0, којим смо се још више приближили Супер лиги. Са стадиона у Новом Пазару извозили су нас полицијским марицама.
Да ли пратиш Раднички 1923 и како данас гледаш на клуб у односу на период када си носио његов дрес?
– Драго ми је да је Раднички сада на месту где јесте – стабилан клуб са великим резултатима и два учешћа у Европи. Оно што нас повезује јесте стил фудбала који смо и ми играли, увек на победу и гол више. Крагујевац је био неосвојива тврђава, а посебно ми се допадало како је тим функционисао код тренера Дудића.
Стрелац си вероватно најлуђег гола у европским утакмицама, преко целог терена – шта још памтиш из играња у Европи, који ти је тренутак, поред тога, остао посебно у сећању?
– Јесте, имам велики успех што сам постигао гол у једној веома важној утакмици европских квалификација против грчког АЕК-а, што је дефинитивно круна моје каријере. Оно што ми је такође остало у великом сећању јесте утакмица против Челзија на „Стамфорд бриџу“.
Која је, по твом мишљењу, највећа разлика између српске лиге и јерменске лиге?
– Разлика је у стилу фудбала. У јерменском фудбалу има доста више странаца, док се у Србији много више води рачуна о тактичком, позиционом фудбалу. У Јерменији се игра мало отвореније, да кажемо директнији фудбал.
Шта те на терену највише мотивише у тешким тренуцима утакмице?
– Породица, наравно. Они су мој главни покретач и подршка за све.
Колико је психолошка стабилност важна за голмана и како се носиш са притиском са трибина после грешке или примљеног гола?
– За мене је психолошка припрема најбитнија, битнија и од технике и од тренажног процеса, јер џабе све што радиш ако то не можеш да пренесеш на утакмицу. Голманска позиција је јако одговорна и озбиљна. Као млађег су ме погађале грешке које сам правио, али сам сада, са искуством, схватио да су оне саставни део фудбала и да нема безгрешних. Трудим се да, када се десе, не размишљам више о њима и да их сведем на минимум.
Који су ти лични циљеви у наредном периоду каријере, како клупски тако и индивидуални?
– Моји циљеви су да уживам у фудбалу максимално, у сваком погледу. Желим да искористим ове године да заиста уживам, јер радим оно што највише волим и мислим да човек у животу не може имати већу привилегију од тога. Велики сам победник и увек желим да се борим за највише циљеве.
Који савет би дао младим голманима који данас почињу пут у професионалном фудбалу?
– Савет је да много раде, тренирају и да никад не одустају. Ако у неком тренутку нису у првом плану, то није крај света. Свакоме се пут једном отвори, али морају бити спремни када тај тренутак дође да преузму изазов. Голмански посао је такав да је некад тешко изборити се са свиме, али када вредно радиш и напредујеш, све се брзо мења и на то треба бити спреман.
Која је твоја порука навијачима Радничког 1923?
– Моја порука навијачима је да наставе да подржавају клуб као што су увек и чинили, да буду дванаести играч, јер они то заслужују. Желим да им се захвалим за сву подршку коју сам имао док сам бранио гол Радничког, а и сада, у наставку каријере, увек су уз мене и на томе им неизмерно хвала.