Слађан Никодијевић – Прва “хаубица” Радничког

“Класична деветка”, “сидраш”, “разбијач” – устаљени су термини за снажне и робусне нападаче, који су, по правилу, доминантни у скоку и дуел игри. Мада се у савременим фудбалским тенденцијама све више инсистира на мобилности и брзинским способностима нападача, чињеница је да велики број екипа уместо “лаке коњице” и даље преферира центарфоре “старог кова”. Једна од таквих екипа је и Раднички 1923, чији напад предводи Слађан Никодијевић, тридесетогодишњи момак рођен у Француској, који је са једанаест постигнутих голова окончао протеклу сезону као најбољи стрелац крагујевачког клуба.

Слађанов фудбалски пут био је врло интересантан и динамичан. Његов старији брат Саша први је “повукао ногу” и кренуо фудбалским стазама, а његовим стопама је врло брзо кренуо и сам Слађан.

Пресудан утицај на мој фудбалски пут имао је старији брат Саша, поред кога сам заволео фудбал и почео да га тренирам. Имао сам велику жељу да будем попут њега. Идол ми је у почетку био Кристијан Вијери, који је у то време био један од најбољих нападача у Европи – присећа се Слађан.

Фудбалске станице за овог увек насмејаног момка низале су великом брзином. Од Радничког из Свилајнца, преко чачанског Борца, Доњег Срема, Металца, Бачке, ЧСК-а из Челарева, Инђије, нишког Радничког, па до Крагујевца и Радничког 1923. Стигао је да се окуша и ван граница наше земље, наступајући за италијанског трећелигаша Карарезе, што је, како сам признаје, представљало значајно искуство за њега.

Имао сам много успона и падова током каријере, али је најважније то што никада нисам одустајао. Најлепше тренутке провео сам у Инђији, где сам био први стрелац екипе, као и у Нишу – открива Никодијевић.

Прошлог лета је стамени центарфор добио позив да појача редове крагујевачког прволигаша, који је имао озбиљне такмичарске амбиције у новој сезони. Коцкице су се брзо склопиле и Слађан је убрзо обукао црвени дрес са бројем девет.

Када сам добио позив да појачам Раднички 1923, нисам се пуно двоумио. Привукле су ме амбиције клуба, његова традиција, величина града, велики број навијача… Врло брзо сам се уверио да у клубу влада добра атмосфера, да руководство има примерен и поштен однос према играчима и да су услови заиста изванредни. Искрено, нисам се ни једног тренутка покајао што сам дошао у Крагујевац – тврди наш саговорник.

Врло брзо Слађан се добрим играма и головима, као и поштеним односом према црвеном дресу, увукао под кожу навијачима, који су га својски прихватили и бодрили га чак и онда када му није ишло на терену.

Заиста, навијачи Радничког су феноменални. И када је ишло лоше, били су уз нас, бодрили су нас, дизали нам самопоуздање и ја сам им бескрајно захвалан на томе. Мало је таквих навијачких група у Србији као што су “Црвени ђаволи” и о њима имам само речи хвале – истиче “деветка” Крагујевчана.

Слађан се за подршку одужио онако како то најбоље зна – головима. Једанаест пута је “хаубица” Радничког погађала мету, заузевши на крају треће место на листи стрелаца Прве лиге Србије. Добре партије нису прошле незапажено код присталица крагујевачког клуба, које су га у анкети на клупском сајту изабрале за играча сезоне.

Драго ми је што сам успео да оставим такав траг у једном великом клубу као што је Раднички. Реалност је, пак, да без саиграча не бих успео у томе, тако да њима иде велика захвалност што су ми омогућили да дођем до оваквог учинка – напомиње Никодијевић.

Протеклу сезону, која је имала прилично турбулентан ток, Раднички 1923 је завршио на осмој позицији. Слађан сматра да је пласман могао да буде и бољи, будући да Раднички, по његовом мишљењу, дефинитивно има квалитет за сам врх табеле.

Сезона је била јако турбулентна, уз доста успона и падова. Поправили смо учинак у самом финишу такмичења, али сигурно је да Раднички заслужује место у самом врху табеле, које води у Супер лигу. Искрено се надам да ће наредна сезона донети бољитак и да ће Раднички у њој доминирати – закључио је искусни центарфор, који ће, надајмо се, и убудуће предводити напад “црвених”.

P