Пенал лутријом до финала баража

Фудбалери Радничког 1923 пласирали су се у финале прволигашког баража за Супер лигу Србије, након што су данас, пред више од 8 000 навијача на „Чика Дачи“, успели да после бољег извођења једанаестераца елиминишу Металац из Горњег Милановца. После деведесет минута резултат је био нерешен – 2:2 (0:0), да би у пенал серији Крагујевчани били прецизнији и славили са 4:1.

Ова мајска субота протекла је у знаку врхунске фудбалске представе, коју су режирали фудбалери Радничког и Металца. Преко 8 000 Крагујевчана сјатило се данас на „Чика Дачу“, а све са једним циљем, а то је да пруже подршку и буду ветар у леђа младим момцима у црвеним дресовима, који се читаве сезоне свим срцем боре да овај клуб са традицијом дугом скоро 100 година врате на супрелигашку мапу Србије.

Уочи овог сусрета, из табора оба тима стизале су прoгонозе како ће данашња утакмица на „Чика Дачи“ бити изузетно тешка и резултатски неизвесна, што се испоставило као тачна претпоставка. О пласману у финале баража на крају је одлучио пенал рулет, иако до њега, судећи по самом току утакмице, није требало уопште ни доћи. Наиме, екипа тренера Дејана Николића је већ на самом старту другог полувремена стекла предност од два гола и нашла се малтене на прагу пласмана у финале, али је у самом финишу нашим момцима попустила концентрација, што су Милановчани знали да казне и да дођу до изједначења, а самим тим и до пенала, где им је срећа ипак окренула леђа.

Но, кренимо редом. Прво полувреме донело је доста тврду игру са мало шанси, а ближи постизању поготка били су Милановчани.

Већ у 10. минуту, након неопрезности Бојана Миљуша, млади Стефан Ђурић се нашао у идеалној позицији да доведе гостујући тим у вођство, али није био довољно прецизан у завршници.

У 22. минуту Миле Вујасин је сјајним ударцем са двадесетак метара ставио на муке голмана Металца Милана Јеловца, који је крајњим напором успео да избаци лопту у корнер.

Два минута касније покушао је и Лукић из тешке позиције ударцем преко главе, да би у 32. минуту узвратио на другој страни Савић, чији је ударац главом завршио изнад пречке.

Бележимо потом и покушај Жељка Жерађанина у 39. минуту после добро изведеног прекида од стране Стевана Ковачевића, када је лопта „прозвиждала“ изнад пречке, док је последњу шансу у првих 45 минута сусрета пропустила екипа Металца, тачније Ђурић, који се након центаршута Мијаиловића поново нашао у доброј позицији да затресе мрежу Радничког, али је и овога пута био непрецизан.

Шта је тренер крагујевачког тима Дејан Николић рекао својим играчима у свлачионици током петнаестоминутне паузе остаће тајна, али било је евидентно да су фудбалери крагујевачког прволигаша много одлучније и ангажованије ушли у друго полувреме, што им је врло брзо донело жељене плодове.

Играо се други минут наставка када је Тома Тодоровић центирао са леве стране, а лопта дошла на другу стативу до Вујасина, који је слабијом, десном ногом успео да ухвати волеј и „поцепа“ мрежу Металца за ерупцију одушевљења међу многобројном публиком на „Чика Дачи“.

Само три минута касније уследила је нова радост присталица крагујевачког тима. Прво је Стеван Ковачевић из скраћеног корнера покушао да изненади Јеловца, да би у наставку акције Тодоровић пребацио лопту на леву страну, одакле ју је Вујасин вратио пред гол Металца до Варјачића, чији је ударац одбио Јеловац, али се на правом месту нашао Здравковић и дуплирао предност домаће екипе.

Деловало је тада да је то крај, да је Металац на коленима, посебно јер су и након другог поготка Крагујевчани наставили да атакују ка голу Милановчана, па се очекивало да ће врло брзо Раднички постићи и трећи погодак, чиме би се дефинитивно ставила тачка на овај сусрет. Међутим, није било тако…

Металац је успео да се мало опорави и припрети преко високог Врањанина, који је после корнера у 57. минуту добро шутирао главом, али је Раичевић некако успео прстима да избије лопту преко пречке.

Уследио је покушај Савића са дистанце, да би на другој страни Варјачић у 61. минуту упутио добар центаршут ка Вујасину, испред кога је у последњем тренутку интервенисао Мијаиловић.

У 68. минуту Вукадин је са неких 14-15 метара пробао да изненади Раичевића, али је лопта завршила у гол-ауту.

А онда, у 74. минуту капитен Металца Александар Јешић је показао какав је мајстор фудбалске игре, пошто се на двадесетак метара од гола Радничког изборио за лопту, а затим као из катапулта „опалио“ по њој, пославши је у горњи десни угао за 2:1. За овај прелеп погодак капитен Металца је награђен аплаузом од стране увек објективне крагујевачке публике.

Резервиста Милош Ђорђевић је у 77. минуту покушао да искористи конфузију у одбрани гостију након центаршута Ковачевића, али није успео у том свом науму.

И када се са нестрпљењем очекивао крај регуларног тока утакмице и почетак судијске надокнаде времена, искусни Адмир Кецап је у 88. минуту искористио индолентност одбране домаћег тима и прецизним ударцем са ивице казненог простора донео својој екипи изједначење, а навијачима Радничког шок и неверицу.

Убрзо је судија Игор Стојилковић из Земуна означио крај утакмице, па се, сходно правилима, одмах приступило извођењу једанаестераца, који су требали да одагнају дилему који ће од ова два тима заиграти у финалу баража 19. маја.

У првој серији шутирали су Тома Тодоровић за Раднички и Адмир Кецап, стрелац изједначујућег гола за Металац. И док је Тодоровић био прецизан, Кецапов ударац зауставила је статива, па је Раднички тако већ после прве серије стекао вредну предност.

Уследила је друга серија у којој су прецизни били Стефан Грбовић за Раднички и Александар Јешић за Металац. У трећој серији извођач пенала за Раднички био је капитен Лазар Петровић, који је успео да надмудри голмана Металца Јеловца, док је на другој страни ударац Немање Вукмановића уз помоћ пречке успео да заустави Лазар Раичевић, чиме је домаћи тим дошао на корак од коначног тријумфа.

Одговорност код извођења најважнијег, четвртог пенала за Крагујевчане, преузео је Миле Вујасин, који је хладнокрвно матирао Јеловца и одвео Раднички у финале баража.

РАДНИЧКИ 1923 – МЕТАЛАЦ 2:2 (0:0) (пеналима 4:1)

КРАГУЈЕВАЦ
Стадион: „Чика Дача“
Гледалаца: 8 500
Судија: Игор Стојилковић (Земун)
Помоћници: Бојан Бановић (Београд), Александар Станојковић (Сремчица)
Стрелци: Вујасин у 47. и Здравковић у 50. минуту за Раднички 1923, а Јешић у 74. и Кецап у 88. минуту за Металац
Пенали: Тодоровић, Грбовић, Петровић и Вујасин за Раднички 1923, а Јешић за Металац
Жути картони: Ковачевић, Ђорђевић (Раднички 1923), Гочанин, Јешић, Мијаиловић, Вукмановић (Металац)

РАДНИЧКИ 1923: Раичевић, Варјачић, Миљуш, Петровић, Здравковић, Алексијевић, Ковачевић (од 85. Грбовић), Жерађанин (од 74. Максимовић), Тодоровић, Вујасин, Лукић (од 65. Ђорђевић).

МЕТАЛАЦ: Јеловац, Мијаиловић, Кораксић, Врањанин, Млађовић, Вукадин, Гочанин, Јешић, Савић (од 82. Кецап), Ђурић (од 53. Вукмановић), Плазинић (од 69. Грбовић).

Крагујевчани су данашњом победом остали у игри за пласман у Супер лигу Србије. Наредни корак који чету Дејана Николић очекује на путу ка елити, биће финални сусрет прволигашког баража 19. маја у Инђији против истоменог тима, који је данас, у другом полуфиналном сусрету баража, био бољи од Златибора, резултатом 2:1.

Победника сусрета Инђија – Раднички 1923 очекује двомеч са четрнаестопласираном екипом из Супер лиге Србије, као последњи и кључни корак ка пласману у елиту.

СЕЋАЊЕ НА ГОРАНА

Уочи самог почетка данашњег сусрета на „Чика Дачи“, ФК Раднички 1923 је одао пошту Горану Миловановићу, момку који је током НАТО агресије 1999. године голмански дрес Радничког заменио униформом Војске Југославије и отишао да брани своју отаџбину на Косову и Метохији, где је нажалост изгубио живот. На тај начин угашен је један млади живот и заувек прекинута каријера перспективног спортисте, који је непосредно пред погибију потписао професионални уговор са нашим клубом.

Голман Радничког 1923 Лазар Раичевић уручио је породици настрадалог Горана Миловановића симболичан поклон, у виду урамљеног дреса са презименом овог храброг младића, који је живот дао за своју отаџбину.

РФК1923 ТВ

P