Окрени, обрни, Раднички је опет у Европи!

„Можда драги Бог чува најлепше за крај“. Ове пророчке речи стратега Црвених Феђе Дудића, изречене пред дуел последњег кола Моцарт Бет Суперлиге против ТСЦ-а, можда најбоље сублимирају читаву сезону крагујевачког суперлигаша, испуњену бројним турбуленцијама, неочекиваним радостима и великим разочарењима, са једним спектакуларним, готово филмским крајем. Руку на срце, била би права спортска неправда да су након свега што су приказали у овој сезони Крагујечани остали без пласмана у Европу. Ако ни због чега другог, онда бар због начина игре који већ две године заредом пуни очи суперлигашке публике, и због својих навијача, који су и вечерас у завидном броју испунили трибине стадиона „Чика Дача“. Док се већина тимова у лиги радује када догура до бројке од хиљаду гледалаца, утакмице Радничког у просеку прати између пет и седам хиљада људи, што је далеко изнад суперлигашког просека.

И вечерас се видело колико је играчима Радничког стало до тога да не разочарају своје навијаче, без обзира што нису били у позицији да директно одлучују о својој судбини. Кидисали су Дудићеви изабраници као осице на прилично несигурну и спору одбрану ТСЦ-а, чак и у моментима када су имали капиталну предност од три гола „вишка“, због чега су заслужили да их, како то рече Феђа Дудић, драги Бог награди пласманом у Европу.

Ко зна како би се ова утакмица одвијала да су гости искористили велику прилику у уводним минутима утакмице, али како оно кажу срећа прати храбре, а Црвени су вечерашњим издањем заслужили да их погледа. Све се након те промашене шансе гостију из Бачке Тополе одвијало по такту Шумадинаца, који су у 9. минуту успели да затресу мрежу Тополаца, али је погодак Милутина Видосављевића поништен због офсајда. Био је то, испоставиће се, први у низу поништених голова крагујевачког тима у првих 45 минуту. Само пет минута касније Иса Ба је успео да надмудри голмана ТСЦ-а Николу Симића, али такође из недозвољене позиције.

И онда, што би наш народ рекао, трећа срећа. Капитен Митровић је у 34. минуту послао идеалну дијагоналу на леву страну ка Иси Ба, који се вешто ослободио Цапана, а онда у паду закуцао лопту у ближи угао поред затеченог Симића. Претходно је ТСЦ пропустио још једну колосалну прилику да дође до предности преко Пантовића, чији је покушај осујетио и вечерас одлични Марко Милошевић.

Водећи гол дао је крила Дудићевим изабраницима, који су на таласу подршке својих навијача наставили још жустрије да кидишу ка голу гостију из Бачке Тополе. Голман ТСЦ-а Симић био је на озбиљним искушењима у тим моментима, нарочито у 38. минуту, када је крајњим напором зауставио ударац главом Митровића после корнера. Опасно је било пред голом Тополаца и у 42. минуту, када је Мирчетић за делић секунде закаснио да повратну лопту Глушчевића угура у мрежу.

У тренуцима када је већ почела да тече судијска надокнада, Милутин Видосављевић је дао присталицама Црвених повод за ново славље. Новопечени репрезентативац Србије је после одличног проигравања од стране Јована Илића успео да боцне лопту испред Симића довољно да она прескочи чувара мреже ТСЦ-а и заврши у мрежи. Додуше, мало је фалило да и овај погодак Црвенима буде поништен због офсајда, али је судија Стевановић после консултација са колегама из ВАР собе ипак показао на центар, па су тако Крагујевчани на петнаестоминутну паузу отишли са капиталом од два гола, који су увећали већ у уводним минутима наставка, када је Иса Ба савршеном параболом са неких 14-15 метара натерао Симића да по трећи пут вади лопту из своје мреже.

Били су то моменти када су навијачи Радничког интензивније почели да прате дешавања на преостале две утакмице плеј-офа, сматрајући да су Црвени одрадили свој део посла и да Тополцима нема спаса. Међутим, гости су се изнада тргли са конопаца и са два експресна поготка вратили резултатску неизвесност. Најпре је Вулић ефектним поготком из слободног ударца са неких двадесетак метара у 69. минуту ублажио заостатак гостујућег тима, да би само два минута касније Пантовић искористио тренутак конфузије у одбрани Црвених и постигао гол који је вратио забринутост на лица присталица крагујевачког тима.

Уследили су критични моменти меча, када је присутна публика, заједно са клупом Радничког на челу са Феђом Дудићем, била као на иглама. Промашај младог Мирчетића у 82. минуту само је појачао нервозу међу пристуним аудиторијумом, да би погодак француског интернационалца Килијана Бевиса на асистенцију Милана Видакова шест минута касније изазвао уздах олашања.

Врата која воде у Европу била су широм отворена за Дудићеве изабранике. Преостало је још само да Партизан сачува минималну предност у дуелу са Војводином, а када се и то догодило уследио је неописиво славље на клупи Радничког и трибинама „Чика Даче“. Феђа Дудић је пао на колена, док су му навијачи у слављеничком заносу скандирали име. Ову свечарску атмосферу увеличао је Јован Илић поготком у шестом минуту судијске надокнаде за коначних 5:2.

Управо је Илићев погодак представљао увертиту за праву фешта на терену, уз ватромет изнад северне трибине, да би се славље наставило у свлачионици која је дуго одзвањала од песме Дудићевих изабраника. Предивна слика за крај једне турбулентне сезоне, прве у којој се Раднички надметао на три различита фронта.

Мада је првенствену трку окончао на петој позицији са 53 освојена бода, Раднички ће ипак представљати Србију у квалификацијама за Лигу конференције, с обзиром да четвртопласирани ОФК Београд, који је сакупио идентичан број бодова као и Шумадинци, није испунио прописане услове за добијање европске лиценце.

И на крају, оно што веороватно највише весели навијаче Радничког, то је да ће Црвени своје европске мечеви у наредној сезони играти највероватније на „Чика Дачи“, чиме ће бити исписана још једна нова страница у историји крагујевачког клуба.

РАДНИЧКИ 1923 – ТСЦ 5:2 (2:0)

КРАГУЈЕВАЦ
Стадион:
„Чика Дача“.
Гледалаца: 6 000.
Судија: Милан Стефановић (Београд).
Помоћници: Милан Михајловић, Бојан Бановић (обојица из Београда).
Стрелци: Ба у 34. и 52, Видосављевић у 45+1, Бевис у 88. и Илић у 90+5. минуту за Раднички 1923, а Вулић у 69. и Пантовић у 71. минуту за ТСЦ.
Жути картони: Мирчетић, Дадић, Ба (Раднички 1923), Лазетић, Крстић, Дегенек (ТСЦ).

РАДНИЧКИ 1923: Милошевић, Ћосић, Симовић, Митровић, Дадић, Илић, Бен Хасин (од 85. Ристић), Глушчевић (од 73. Букумира), Мирчетић, Ба (од 85. Видаков), Видосављевић (од 57. Бевис). Тренер: Феђа Дудић.

ТСЦ: Симић, Ст. Јовановић, Крстић (од 83. Станчић), Дегенек, Цапан (од 83. Ђорђевић), Радин (од 59. Вулић), Станић, Са. Јовановић (од 10. Лазетић (од 59. Тодороски)), Савић, Престиж, Пантовић. Тренер: Славко Матић.