ХРОНОЛОГИЈА СЕЗОНЕ 2025/26: Од европских снова до борбе за живот

ЈУН 2025

Јун месец на „Чика Дачи“ почео је у знаку наелектрисане енергије, великих снова и највиших могућих амбиција. Град је дисао за фудбал. Након што је претходна сезона архивирана као историјска и уписана златним словима у анале крагујевачког спорта, нови изазови у сезони 2025/26 захтевали су повлачење конкретних, готово хируршки прецизних потеза. Раднички 1923 је морао још једном да се докаже на три тешка фронта, а очекивања навијача никада нису била већа.

Најважнија вест за армију присталица „црвених“ одјекнула је већ на почетку месеца, доносећи олакшање и ерупцију одушевљења. Након исцрпљујућих преговора, мисија првог човека клуба је успела – Феђа Дудић је продужио сарадњу на још годину дана! Останак стручњака који је својом харизмом и тактичким знањем препородио крагујевачки фудбал био је најчвршћи темељ на којем се зидала нова европска кућа Радничког.

Чим је питање шефа струке скинуто са дневног реда, покренута је опсежна операција „играчки кадар“. Прелазни рок је званично отворио Данило Митровић, а одмах за њим одбрана је зацементирана доласком искусног капитена Текстилца, Николе Марјановића, који је стигао да својом чврстином ојача дефанзивни бедем пред надолазеће битке.

Док су играчи „хватали залет“ и проливали први зној на тренинзима у срцу Шумадије, погледи читавог града били су упрти ка седишту УЕФА у Ниону. Жреб је одредио да ће Раднички своју дуго чекану европску одисеју почети против Ки Клаксвика, неугодне екипе са Фарских Острва. Истовремено, жреб за домаће првенство доделио је старог дужника – панчевачки Железничар као прву препреку на маратону Суперлиге.

Екипа се убрзо преселила на Златибор ради финог „брушења“ форме у идеалним планинским условима, а онда је уследио прави спортски земљотрес. Раднички је детонирао највећу летњу бомбу у српском фудбалу – легендарни бивши репрезентативац и чувар мреже који је бранио на највећим светским смотрама, Владимир Стојковић, постао је нова „јединица“ Крагујевчана! Долазак оваквог ауторитета међу стативе, човека који доноси невероватно искуство и сигурност, био је јасан сигнал целој лиги: Раднички у нове походе креће без трунке страха. Јун је завршен у врелој атмосфери очекивања, док су мисли свих којима је црвена боја у срцу већ биле усмерене ка јулским европским испитима.

ЈУЛ 2025

Јул је на „Чика Дачу“ донео јасан и недвосмислен циљ – довести форму до апсолутног савршенства. Уместо одмора на плажама, Црвени су наставили са пакленим радом на Златибору. Да је машинерија Феђе Дудића добро подмазана, показале су контролне утакмице. Након минималног тријумфа против крушевачког Напретка, црногорски прволигаш Језеро из Плава је декласиран са убедљивих 4:0 у мечу где је Раднички показао сву своју разорну моћ. Серија је настављена против београдског ИМТ-а победом од 3:1, а еуфоричан погодак Тунишанина Луаја Бен Хасина најавио је да ова екипа има лепршавост и квалитет за велика дела.

Ван терена, јул је донео потврду једног од најважнијих пословних партнерстава у новијој историји. Клуб и АдмиралБет су свечано продужили сарадњу, доказујући симбиозу два бренда која заједно расту и граде стабилну будућност.

А онда, све мисли, стрепње и наде слиле су се у један јулски четвртак. На „Чика Дачу“ су стизали Фарани. Сећања на болну елиминацију од барског Морнара из претходне сезоне била су још увек свежа рана, а у клубу је владала општа мобилизација: тај мрачни сценарио се не сме поновити. Ипак, историјско вече у прелепом амбијенту пред 8.000 грла која су направила заглушујући хук на стадиону, завршено је без катарзе. Упркос потпуној теренској иницијативи и опсади гола током свих деведесет минута, изабраници Феђе Дудића нису успели да пронађу пукотину у бункеру вицешампиона Фарских Острва – 0:0.

Између два европска меча, Раднички је у домаћем првенству дочекао Железничар. Шумадинци су играли доминантно, плели мрежу око гола гостију и имали предност све до кобног 85. минута. Тада је уследио шок – досуђен је једанаестерац за госте након чега су освојили велики бод (1:1). Био је то болан ударац за екипу која је заслужила више, и јасан подсетник да ниједна тријумфална капија ове сезоне неће бити лако освојена.

Фокус се потом, са много стрепње, вратио на реванш са Ки Клаксвиком. Нажалост, дежа-ви са обала Црне Горе сурово се поновио на хладним Фарским Острвима. Рани гол домаћина за 1:0 у првом полувремену пресекао је крила Крагујевчанима, а тај резултат остао је уклесан на семафору до самог краја. Без постигнутог гола у више од 180 минута фудбала, европска авантура Црвених угашена је већ у другом колу квалификација. У Крагујевцу је завладала тешка, мучна тишина – празнично расположење заменило је разочарање и горка спознаја да се у Европи грешке не праштају.

АВГУСТ 2025

Рана елиминација из Европе изазвала је прави спортски тектонски поремећај, али је најтежи ударац, онај који је паралисао град, уследио тек по повратку у Србију. Харизматични Феђа Дудић поднео је неопозиву оставку. Био је то крај једне непоновљиве ере која ће у историји Радничког остати уписана златним словима. Навијачи су се до последњег тренутка надали чуду, али је Сарајлија остао доследан својој одлуци.

Уследила је емотивна конференција за медије, догађај какав се изузетно ретко виђа у суровом, профит-оријентисаном свету модерног фудбала. Био је то достојанствен испраћај човека који је за кратко време постао више од тренера – постао је симбол крагујевачког препорода. Видљиво потресен, на ивици суза, Дудић је поручио да Раднички доживљава као породицу и да од тог тренутка постаје „највећи навијач клуба на свету“.

У јеку тих болних промена, „Чика Дачу“ је напустио и један од главних архитеката успеха на терену. Управа клуба донела је одлуку о продаји Милутина Видосављевића новосадској Војводини. Одлазак популарног „Црног“, мајстора са лоптом који је својим потезима решавао утакмице и доносио радост на трибине, био је још један јасан знак да се тим мора из корена редефинисати. Његов прелазак у редове ривала био је тежак за навијаче, али и потез који је означио почетак потпуне реконструкције играчког кадра под новом командом.

Управа је морала да реагује хитно и преузме „врућ кромпир“. На ужарену клупу сео је бивши репрезентативац Србије, Александар Луковић, у изузетно осетљивом тренутку када је екипа била у психолошком паду. Његов деби донео је луд реми у Ивањици (2:2) након велике борбе и минуса од два гола, али су убрзо уследили нови проблеми – реми са Напретком и болан пораз од ИМТ-а (0:2). Било је кристално јасно да је нападу очајнички потребна свежа крв, па је управа реаговала довођењем 29-годишњег гамбијског центарфора Јанкубе Џарџуа, који је потписао двогодишњи уговор.

СЕПТЕМБАР 2025

Први дан септембра коначно је разгрнуо црне облаке изнад стадиона. На „Чика Дачи“ је савладан нишки имењак, чиме је Александар Луковић уписао свој први тријумф на клупи, а тим коначно прекинуо мучан низ од пет утакмица без победе. Био је то преко потребан импулс самопоуздања, али док је на терену владало олакшање, у канцеларијама клуба се одвијала права тржишна драма.

Септембар је донео финансијску инјекцију каква се у Крагујевцу не памти, али и егзодус носилаца игре. Управа је повукла потезе који су напунили клупску касу до историјских граница. Након Милутина Видосављевића који је продат новосадској Војводини, апсолутни рекорд остварен је продајом талентованог Богдана Мирчетића, који се за фасцинантних 1.500.000 евра преселио у пољски Раков. На таласу великих одлазака, и Матија Глушчевић је спаковао кофере, кренувши пут Саудијске Арабије у Ал Итифак на позајмицу са правом откупа. Поред ових великих продаја, клуб је решио да пресече и када је у питању учинак појединаца којима челници нису били задовољни. Нигеријски центарфор Стивен Чинеду напустио је Шумадију и прешао у редове сурдуличког Радника. 

Био је то потпуни ремонт у ходу. Оставши без оштрице напада, клуб је морао брзо да реагује и уложи део инкасираног новца у нове снаге. На „Чика Дачу“ су стигли словеначки голгетер Естер Соклер (позајмица из Абердина), португалско крило Антонио Гомес, а дефанзива је враћена у сигурне руке Николе Миличића. У срце маневра вратио се и Сали Вижђи.

Упркос огромним променама, екипа је показала карактер. Раднички је великим преокретом у Сурдулици савладао Радник (3:2), а затим пред својом публиком рутински решио Спартак из Суботице (2:0), уз пенал Бен Хасина и првенац новопридошлог Соклера. На једном од најтежих гостовања, у Новом Пазару, изборен је лавовски бод (1:1), да би месец био затворен храбрим издањем на Маракани. Раднички је водио и мучио Црвену звезду, али је шампион у егзалтираном финишу ипак успео да преокрене на 2:1. Шумадија је септембар испратила пуних џепова, али са потпуно новим лицем свог тима.

ОКТОБАР 2025

Октобар је на самом старту донео леден туш. Иако су доминирали и два пута тресли оквир гола, Крагујевчани су кажњени за промашаје – ОФК Београд је зналачки однео све бодове са „Чика Даче“ (0:2). Након репрезентативне паузе, уследио је прави бродолом на „Карађорђу“. Војводина је славила са убедљивих 4:1 у мечу који је изгубљен већ у првих 16 минута. Повреде Соклера и Гомеса (за кога је сезона трагично завршена) потпуно су пореметиле концепцију, а несрећне околности у наставку су дотукле тим.

Овај пораз био је кап која је прелила чашу – означио је крај краткотрајне Луковићеве ере. Клуб је поново био на ветрометини, без кормилара. Решење је брзо пронађено у Младену Жижовићу, искусном и смиреном стручњаку са јасним, нимало лаким задатком – стабилизовати брод који се опасно љуљао пред буром Суперлиге.

Жижовићев деби био је као из бајке. На „Чика Дачи“ је у узбудљивом мечу пао моћни ТСЦ (2:1). Након вођства преко Џарџуа и шокантног изједначења гостију у 78. минуту, Бевис је само три минута касније експлодирао и вратио осмехе на лица навијача. Међутим, месец је завршен горком пилулом – елиминацијом у шеснаестини финала Купа Србије од Земуна (1:2), након несхватљивог пада у другом полувремену. Ипак, меч ће остати упамћен по величанственом амбијенту и братском навијању двеју навијачких група, враћајући веру у истински спортски дух.

НОВЕМБАР 2025

Оно што се десило у тмурном новембру превазилази спортске оквире и брише границе игре. Током првенствене утакмице против Младости у Лучанима, догодила се незамислива трагедија – срце тренера Младена Жижовића престало је да куца. Човек који је својом племенитошћу, тихом мудрошћу и мирноћом за само месец дана купио и свлачионицу и трибине, отишао је прерано. Фудбал је тог дана престао да буде важан. Крагујевац је занемео у болу.

У тренуцима неизрециве туге, када су речи биле сувишне, руководство клуба је донело једину исправну, дубоко људску одлуку: његови први сарадници, Бојан Пузигаћа и Велибор Ђурић, преузели су вођење тима. То није био пословни потез, већ емотивни завет – Жижовићева визија Радничког морала је да живи кроз њихов рад. Као посвета овом великом човеку, у Бањалуци је одигран дубоко емотиван хуманитарни меморијални меч између Борца и Радничког, где је сав приход усмерен његовој породици.

Спортски резултати су у новембру остали у потпуној сенци туге. Пузигаћин деби на клупи, по јаком снегу и леду на „Чика Дачи“ против Новог Пазара, завршен је рововском битком без голова (0:0). Уследио је пораз у Панчеву од Железничара (0:1) у кишовитом, депресивном мечу обележеном повредама голмана Лијескића и још четворице играча, уз гол Карикарија који је ВАР једва потврдио. Тим је био физички и емотивно исцрпљен.

ДЕЦЕМБАР 2025

Децембар је почео емотивно најтежим задатком који једна екипа може имати. У Лучанима је настављен онај прекинути, уклети меч 14. кола, од 42. минута при резултату 0:2 за Раднички. Играло се у мучној тишини и дубоком поштовању. Крагујевчани су сачували предност. Била је то победа пуна суза, директно послата човеку који их је тог дана гледао са неког бољег места.

На „Чика Дачи“ је потом виђен чист фудбалски спектакл, прави класик против Партизана (2:4). Упркос поразу у мечу са шест голова, Шумадинци су играли нападачки, агресивно и храбро. Искључење Дадића и сигуран пенал Натха преломили су сусрет, али гол Соклера у 81. минуту и ратнички дух екипе натерали су публику да своје хероје испрати дугим овацијама.

Након ремија са Јавором (1:1), где је Соклер пропустио зицер за победу у последњим секундама, уследила је утакмица за инфаркт против Чукаричког. Победа од 3:2, уз муњевит гол Вижђија већ у 17. секунди и мајсторије Иса Баа и Соклера, показала је сав раскошни нападачки потенцијал који ова екипа поседује.

Коначна тачка на ову невероватну годину стављена је у Крушевцу. Напредак је савладан са 1:0 сјајним голом Бевиса, али је апсолутни јунак био млади голман Лијескић. Бранио је као хоботница, скидао немогуће ударце, а као круна свега, одбранио је и једанаестерац Мајдевцу, доневши злата вредна три бода назад у срце Шумадије.

Година је завршена опроштајем од Томислава Дадића, поузданог стуба одбране који је после 68 наступа и кључне улоге у историјским европским квалификацијама, по истеку уговора напустио „Чика Дачу“. Његов одлазак изазвао је сету међу навијачима, али то није био једини потрес у играчком кадру пред зимску паузу.

У склопу велике реконструкције и припреме терена за неке нове ветрове, клуб су званично напустили Владимир Стојковић, Јанкуба Џарџу и Данило Митровић. Иако је Стојковић стигао као највећа летња бомба српског фудбала, доносећи са собом невероватан ауторитет и сигурност међу стативе, сарадња је завршена раскидом уговора пре него што је ико очекивао. Исту судбину поделио је и гамбијски нападач Јанкуба Џарџу, који је у Крагујевац стигао са великим теретом очекивања у најосетљивијем тренутку сезоне. После само шест месеци од доласка на почетку сезоне, споразумно је раскинут уговор и са Данилом Митровићем. Споразумни раскиди уговора са овом тројицом играча ставили су тачку на једну кратку, али изузетно интензивну епизоду у историји клуба.

Такође, ради стицања преко потребне минутаже и брушења форме, донета је одлука да везиста Јован Илић пролећни део сезоне проведе на позајмици у крушевачком Напретку.

Када се коначно подвукла црта испод ове емотивно исцрпљујуће и турбулентне полусезоне, поглед на табелу открио је сурову, али реалну слику пређеног пута. Раднички 1923 је на зимску паузу отишао са 8. позиције, сакупљених 27 бодова и билансом који готово савршено осликава сву непредвидивост протеклих месеци – 7 победа, 6 ремија и 7 пораза. У средини овог резултатског баланса, који је стајао тачно на раскршћу између европских амбиција и сурове реалности домаћег првенства, остала је нада да ће предстојеће пролеће донети преко потребну стабилност и мирноћу.

Тако је, уз сузе, зној и непрекидну борбу, спуштена завеса на 2025. годину – годину стравичних турбуленција, болних отрежњења, трагичних губитака, али и невероватне, неуништиве шумадијске наде која ће Раднички заувек гурати напред.

ЈАНУАР 2026

Након мрачне, турбулентне јесени пуне емотивних ожиљака, зимска пауза донела је преко потребни мир на „Чика Дачу“. Први дани нове године означили су почетак потпуно нове ере у срцу Шумадије. Управа клуба је дуго вагала, а онда поверила кормило крагујевачког брода човеку са импозантним педигреом — Божидару Бандовићу.

Искусни 56-годишњи стручњак донео је са собом шампионски ген. Некадашњи играч Црвене звезде, Олимпијакоса и ПАОК-а, као тренер се прославио освојивши три узастопне титуле са атинским Олимпијакосом, две круне на Тајланду и трофеје у Вијетнаму, док је у претходном ангажману довео Војводину до финала Купа Србије. На првом окупљању, заједно са спортским директором Славком Перовићем, Бандовић је играчима јасно предочио своју визију, принципе и високе захтеве. Са њим су стигли и проверени сарадници, Срђан Стојчевски и Раде Милић, чиме је стручни штаб комплетиран пред изазове који следе.

Јануарски прелазни рок отворен је дефанзивним осигурачем. На „Чика Дачу“ је слетео Бојан Ковачевић, 28-годишњи штопер који је стигао из грчке Ларисе. Са огромним искуством из Инђије, Вождовца, али и Казахстана и Кипра, Ковачевић је дошао са јасним задатком да поново подигне бедем испред Лијескићевог гола.

Експедиција од 36 чланова (укључујући 26 фудбалера) убрзо се преселила на турско приморје. У Анталији, од 10. до 22. јануара, проливен је први зној и одрађен главни део припрема кроз четири контролне утакмице. Међутим, права бомба одјекнула је ван терена, 16. јануара.

Управа клуба повукла је потез који је изазвао делиријум међу навијачима – Раднички је званично откупио уговор Естера Соклера од шкотског великана Абердина! Био је то убедљиво највећи трансфер у дугој историји клуба. Потписом Словенца до лета 2029. године, Крагујевчани су показали финансијску моћ и послали јасну поруку ривалима да њихове амбиције нису биле само пролазни сан.

Јануар је на „Чика Дачи“ донео и духовни мир. Традиционално, у просторијама клуба обележена је клупска слава, Свети Јован. Уз сечење славског колача, пријатељи клуба, навијачи и руководство ујединили су се у молитви за здравље и успех у наставку сезоне.

А онда је дошао тренутак истине – почетак пролећног дела првенства. Деби Божидара Бандовића није могао бити савршенији. Раднички је пред својом публиком прегазио ИМТ са 3:1. Утакмицу је отворио Сали Вижђи спектакуларним голом из слободног ударца већ у другом минуту, бацивши трибине у транс. Соклер је у надокнади првог полувремена показао зашто је плаћен рекордно, да би Вижђи својим другим голом у 64. минуту ставио тачку на меч.

Овај тријумф имао је и својеврстан шмек јужноамеричке магије – из Кине се са позајмице вратио миљеник навијача, Бразилац Евандро, и одмах магичном асистенцијом спојио Соклера са голом.

Пре самог почетка овог меча, публика је имала прилику за још један емотиван тренутак. Клуб се званично захвалио некадашњем чувару мреже, Огњену Чанчаревићу, коме је уз овације уручен урамљен дрес са бројем 102 – симбол свих његових званичних наступа за Раднички.

ФЕБРУАР 2026

Почетак фебруара донео је још један болан, али поносан растанак. Са „Чика Даче“ је отишао Килијан Бевис. Француски виртуоз, који је у црвеном дресу одиграо 102 званичне утакмице, постигао 19 голова и поделио 28 асистенција, прихватио је уносну понуду кинеског Вухана. Бевис одлази уписан златним словима као члан најуспешније генерације у новијој историји клуба и, по мишљењу многих, најбољи странац који је икада крочио на крагујевачку траву.

Еуфорију након стартне победе убрзо је заменила сурова реалност Суперлиге. У 22. колу, Шумадинци су доживели пораз на нишком „Чаиру“ (2:1). Рани гол домаћина поништио је неуништиви Соклер, али је пројектил Николића из даљине у 53. минуту пресекао крила Бандовићевој чети. Упркос силовитој иницијативи у финишу, лопта једноставно није хтела у гол.

Управа није седела скрштених руку. Последњи дани прелазног рока искоришћени су за залог за будућност, али и инстант појачања. Из Војводине је доведен млади бисер Срђан Боровина. Репрезентативац Србије у млађим категоријама, који је на 79 утакмица постигао невероватна 74 гола, потписао је уговор до 2029. године. Уз њега, последњег дана пијаце, на крило је слетео Мохамед Сисе, експлозивни 24-годишњи Сенегалац са француским пасошем, који је стигао из белгијског Шарлроа и ставио параф на верност клубу на две и по године.

Уз већ постојеће промене у играчком кадру, фебруар је донео још један растанак на „Чика Дачи“. Редове Радничког 1923 напустио је и македонски везиста Лука Станковски, који каријеру наставља у Украјини, у екипи Колоса. Станковски је у дресу Радничког ове сезоне уписао 16 наступа, али без гола и асистенције, оставивши за собом коректан, али тихи учинак у крагујевачком дресу.

У 23. колу Раднички је на свом терену ударио у сурдулички зид. Утакмица против Радника завршена је без голова (0:0). Била је то фрустрирајућа представа у којој су Црвени апсолутно доминирали, кружили око казненог простора, али нису пронашли кључ за браву гостију. Нервозу на терену крунисао је директан црвени картон за Симовића у 87. минуту. И поред кикса напада, млади голман Лијескић и одбрана су поново улили сигурност својим беспрекорним издањем.

Крај фебруара резервисан је за прави фудбалски трилер који ће се дуго препричавати. У 24. колу, у Суботици, Раднички и Спартак одиграли су спектакуларних 3:3. Утакмица је била права позорница за једног човека – Естера Соклера. Словеначки голгетер одиграо је меч живота, постигао хет-трик и два пута враћао екипу из понора! Раднички је показао челичан карактер, стигао до потпуног преокрета и вођства од 3:2, али је пад концентрације у 69. минуту донео изједначење Спартаку.

Иако је остао жал за пропуштена два бода, терен у Суботици је показао оно најважније: под вођством Бандовића, Раднички можда неће увек победити, али ће се на сваком метру терена борити до последњег даха. Фебруар је затворен са јасном поруком да крагујевачка машина тек пали своје моторе.

МАРТ 2026

Март је на „Чика Дачу“ донео судар са највећим изазовима које Суперлига може да понуди. Већ првог дана у месецу, Крагујевац је био у стању фудбалске приправности – у Шумадију је стигао актуелни шампион, Црвена звезда.

Амбијент на стадиону био је наелектрисан, али је утакмица добила нежељени обрис већ у 3. минуту. Тренутак непажње одбране био је довољан да Костов матира Лијескића и промени читав тактички план Божидара Бандовића. Уместо да Звезда јури резултат пред хуком домаћих навијача, Раднички је морао да нападне. Упркос фанатичној борбености и неколико опасних налета, одбрана шампиона није попустила. Казна за отворену игру стигла је у 78. минуту када је Звезда постигла други гол, ставивши тачку на овај дуел (0:2). Исход је био исти као јесенас, али је борба Црвених испраћена аплаузима.

Оно што је уследило у 26. колу наговестило је фрустрирајући тренд који ће пратити екипу током целог месеца. На гостовању ОФК Београду, на новом стадиону под Краљевицом у Зајечару, одиграна је права шаховска партија. Мреже су мировале (0:0), али је меч имао своју тачку кључања у самој завршници првог полувремена. Разорни Естер Соклер успео је да затресе мрежу „Романтичара“, изазвавши делиријум на гостујућој клупи. Међутим, славље је прекинуто суровом интервенцијом ВАР собе – гол је поништен због минималног офсајда у којем се нашао Митровић у ранијој фази акције. Био је то први од неколико психолошких удараца које ће технологија задати Крагујевчанима у марту.

У 27. колу, „Чика Дача“ је поново био поприште тешке, рововске борбе, овога пута против новосадске Војводине. Две екипе су се неутралисале на средини терена, а правих прилика готово да није било. Меч је мирисао на још једну нулу, све до кобног 88. минута. Тренутак пада концентрације, један лоше брањен корнер, и искусни Џон Мери је ударцем главом пресекао срца домаћих навијача – 0:1. Шумадинци се нису предали; већ у следећем нападу вихорни Сисе пробио је по боку и сервирао лопту за Салија Вижђија, чији је ударац за изједначење завршио тик поред стативе. Да трагедија не буде већа, Лијескић је у самој завршници још једном чудесном парадом спречио други гол гостију.

Крај месеца донео је гостовање у Бачкој Тополи, екипи ТСЦ-а. У још једној чврстој, правој такмичарској утакмици, Раднички је показао да може да се носи са најскупљим екипама у лиги. Црвени су стварали шансе, били опасни, а онда је уследио прави шок. У последњим секундама меча, док је судија већ гледао на сат, лопта је дошла до Соклера који је немилосрдно цепа мрежу домаћина! Уследила је ерупција одушевљења играча Радничког. Али, историја из Зајечара се поновила на најбруталнији могући начин. Након дуге и мучне ВАР провере, пресуђено је да је Словенац био у милиметарском офсајду. Гол је поништен, а утакмица завршена резултатом 0:0.

Март месец је Крагујевчанима оставио горак укус у устима. Четири тешка меча, две поништене радости у последњим секундама, примљени голови из прекида у финишу и константна неправда фудбалске среће. Раднички је играо чврсто, Лијескић је бранио немогуће, али је тим морао да научи како да пронађе пут до победе када све околности, па и технологија, изгледају као да су против њих.

АПРИЛ 2026

Почетак априла деловао је као наставак мартовске ноћне море. У 29. колу, „Чика Дача“ је био поприште дуела са Младошћу из Лучана (1:1), у мечу који је савршено осликао сву фрустрацију Радничког у овом делу сезоне. Шумадинци су играли нападачки, плели мрежу, а онда су у 75. минуту коначно пробили лед – Симовић је донео потпуно заслужено вођство. И када се чинило да ће црна серија бити прекинута, у 90. минуту десио се један од оних чудних, готово бизарних голова гостију који је лишио Црвене пуна три бода. Да малер буде потпун, Раднички је на овом мечу имао чак два гола поништена због офсајда, а пројектил Ристића зауставила је пречка. У самом финишу, Ћирић је имао прилику за потпуни преокрет гостију, али је Лијескић поново израстао у хероја. Још један меч, још једна испуштена победа.

Регуларни део сезоне, уз сав труд и борбу, завршен је без тријумфа на тешком гостовању на Бановом брду. И поред неколико одличних прилика у наставку, где је Соклер био пред вратима гола, а Бен Хасин и Симовић претили са дистанце, одбрана „Брђана“ је издржала. Овај реми значио је сурову реалност: Раднички 1923, екипа која је летос играла Европу, сезону ће наставити у плеј-ауту. Пред Црвенима је било седам паклених кола у борби за голи суперлигашки живот.

Управа клуба је пред почетак доигравања повукла радикалан потез. Осетивши да је екипи потребна шок-терапија, споразумно је прекинута сарадња са Божидаром Бандовићем. Врућ кромпир преузео је 50-годишњи Славко Матић, искусни стручњак познат по раду у ТСЦ-у, ОФК Београду, Новом Пазару, али и у иностранству (Словенија, Бугарска, Кина). Његов задатак био је кристално јасан – обезбедити опстанак по сваку цену, али и наставити визију гурања младих талената из омладинске школе на велику сцену.

Матићев деби догодио се на отварању плеј-аута, у емотивном дербију имењака на „Чика Дачи“ (1:1).

Тензија се наставила и у другом колу плеј-аута, на гостовању у Лучанима (0:0). Шумадинци су доминирали, били агресивнији и конкретнији. Сисе, Соклер и Евандро су непрестано терорисали одбрану Младости. Још једном су Црвени били бољи, али су кући понели само бод. Психолошки терет постајао је све тежи – екипа није знала за победу пуних 11 утакмица.

А онда, у последњој утакмици априла, небо изнад „Чика Даче“ се коначно разведрило. Као да је сав гнев, сва фрустрација и неправда из претходних месеци експлодирала у 90 минута. Спартак из Суботице је прегажен са убедљивих 4:0!

Била је то утакмица у којој је Раднички плесао. Естер Соклер је одиграо партију сезоне, постигавши свој други хет-трик ове такмичарске године – и то поново против Суботичана! Словеначка хаубица била је незаустављива, али је апсолутни диригент на терену био Сали Вижђи, који је поделио чак три асистенције, играјући се са одбраном гостију. Тачку на ову фудбалску симфонију ставио је Симовић ауторитативним ударцем главом у 47. минуту.

Победа над Спартаком није донела само три бода. Она је скинула огромно бреме са леђа екипе, разбила психолошку блокаду и улила преко потребно самопоуздање пред кључне битке за опстанак које су чекале у мају.

МАЈ 2026

Мај месец донео је тренутак истине. Није више било поправног испита, није било сутра – опстанак великог Радничког 1923 свео се на математику, живце и голо срце.

Почетак месеца обећавао је спас пред домаћом публиком. На „Чика Дачу“ је стигао ТСЦ, а Шумадинци су у меч ушли као пуштени са ланца. Већ у 6. минуту Симовић је закуцао лопту у мрежу за ерупцију одушевљења. Када је на самом старту другог полувремена неуништиви Естер Соклер постигао свој 15. гол у сезони и удвостручио предност, чинило се да је победа осигурана. Али, ова сезона је навијаче научила да се опуштање сурово кажњава. Необјашњив пад концентрације био је кобан. Само два минута касније, Тодороски је смањио заостатак, а десетак минута потом, из пенала, донео шокантно изједначење (2:2). Од готовог – вересија. Уместо мирне луке, Раднички је остао у узбурканом мору плеј-аута.

Следећи изазов чекао их је у Зајечару, против ИМТ-а. Утакмица је била прави одраз грчевите борбе за суперлигашки живот – тврда, нервозна, рововска битка. Славко Матић је успео да затегне одбрану која је поново сачувала мрежу (0:0), чиме је настављен низ непобедивости под његовом палицом. Освојени бод јесте учврстио позицију на табели, али је омчу опстанка оставио да виси изнад Крагујевца.

Претпоследње коло донело је гостовање Напретку у Крушевцу и једну од најфрустрирајућих утакмица у новијој историји клуба. Раднички је доминирао свих 90 минута. Статистика је деловала нестварно: 22 ударца ка голу, 8 у сам оквир, три колосалне прилике! Али, на голу домаћина стајао је 18-годишњи младић Балевић, који је тог дана бранио као да има стотину суперлигашких утакмица у ногама. Скидао је немогуће и потпуно зачарао мрежу. Иако је дефанзивна линија Црвених остала непробојна невероватних шест мечева у низу, нападачка јаловост на гостовањима (0:0) значила је само једно – одлука пада у последњем колу на „Чика Дачи“.

Најбурнија сезона у ери Радничког у Суперлиги стала је у 90 минута против Јавора. Био је то меч који ће се препричавати генерацијама, прави емотивни ролеркостер. Почело је као из снова – Симовић у 23. минуту доноси вођство и стадион пева. А онда, у 44. минуту, шок који је заледио крв у жилама: Сали Вижђи, добија директан црвени картон!

Са играчем мање, Раднички је у наставку потонуо. Гости из Ивањице су искористили бројчану предност и потпуно преокренули резултат на 1:2. У тим тренуцима, амбис друге лиге био је широм отворен пред ногама Крагујевчана. Али, тада је прорадило оно чувено шумадијско инаћење. У 67. минуту, десетковани, уморни, али невероватно храбри Црвени крећу у напад, а Балде постиже херојски гол за 2:2! До краја меча, сваки аут, сваки клизећи старт славио се као титула. Одбранили су се.

Међутим, судбина није била само у њиховим рукама. Десетине хиљада очију и ушију биле су упрте у телефоне и резултат из Зајечара. Тамо су ИМТ и ТСЦ одиграли нерешено. Математика је рекла своје: Раднички 1923 и ТСЦ завршили су сезону са истим бројем бодова! Ипак, захваљујући бољем пласману у регуларном делу првенства, Крагујевчани су остали у елити, док је фаворизовани тим из Бачке Тополе доживео шокантну елиминацију из Суперлиге.

Тако је завршена најлуђа сезона. Сезона која је почела европским сновима на Фарским Острвима, прошла кроз трагедије, промене чак шест тренера, одласке најбољих играча, пропуштене шансе и ВАР клетве, завршена је на 12. позицији са 45 бодова.

Иза ове генерације остаје један потпуно апсурдан, али импресиван податак, који најбоље описује карактер ове екипе: упркос грчевитој борби за опстанак до последње секунде, Раднички је у целој сезони доживео само 10 пораза – што је најмањи број изгубљених утакмица у целокупној историји клуба у елитном рангу!

Била је то година у којој су Црвени ретко губили, тешко побеђивали, али су на крају показали да се велики клубови препознају по томе како преживе своје најтеже дане. Раднички је преживео. Прича се наставља.