Матић одлази непоражен, Раднички остаје у Супер лиги!

Раднички 1923 је успео да опстане у Моцарт Бет Супер лиги Србије, али пут до тог циља био је далеко од лаког. Ово је вероватно најтурбулентнија сезона у историји клуба из Крагујевца — од играња у Европи, преко одласка најбољег тренера у историји клуба, смрти новог тренера, продаје играча, до смене тренера за тренером. У једном тренутку Раднички је био испод црте, али је опстао захваљујући голу Балдеа и карактеру екипе која је са десет играча преокренула резултат. Шеф стручног штаба Славко Матић, поручио је да одлази непоражен.

Матић је након утакмице изразио задовољство, али није заборавио да помене и оно лоше:

– Драго ми је да смо испунили оно што смо зацртали, а то је био опстанак. Причали смо пре утакмице, мало су помешана осећања. Захваљујем се правим навијачима са југа, који су нас носили. Било је и пар хулигана, то је оно лоше што морам да споменем. Мислим да се у историји није десило да играчи плачу, а изборили су опстанак. За праве навијаче, за праву подршку, ја сам им захвалан до неба.

Тренер „црвених“ истиче да ће ова сезона остати упамћена као историјски успех:

– О судијској правди и неправди ви можете да причате, ја нећу ништа да коментаришем. Ми смо са 10 играча играли 55-60 минута. Успели смо да окренемо резултат, момци су имали велико срце. Драго ми је због свих људи у клубу. Драго ми је због играча, навијача, због Крагујевца. Биће ово историјска, шеста сезона за овај клуб који никада није играо шест сезона у Супер лиги. Јако сам срећан што ће Раднички играти Супер лигу и следеће сезоне.

На питање о црвеном картону Салија Вижђија, Матић није имао коментар, али је уместо тога поручио нешто што ће остати упамћено:

– Немам коментар. Ја сам им рекао на полувремену да покажу да су права екипа и да преокрену. Сви кажу на шпанском „Лос кохонес“, а ја кажем — срце бије у јунака. Хвала свима на сарадњи у протеклих месец и по дана.

На крају, Матић се захвалио свима, али је било јасно да се опрашта:

– Ја сам овде био презадовољан, пресрећан. Договор са клубом је био да седнемо по завршетку. Са мном је константно био спортски директор Славко Перовић, коме сам изузетно захвалан. Направио ме је да будем бољи тренер. Одлазим из овог клуба непоражен, и то можете да запишете.