Тренерска хроника сезоне 2025/26: Од Дудића до Матића

Раднички 1923 је сезону 2025/26 започео са великим амбицијама након успешне претходне године у којој је избoрен пласман у европска такмичења. На клупи је био Феђа Дудић, тренер који је клуб претворио у једну од најпозитивнијих фудбалских прича у Србији. Међутим, ова сезона донела је бројне изазове и промене на тренерској позицији. Након Дудићевог одласка, на клупи Шумадинаца су се редом смењивали Александар Луковић, Младен Жижовић, Бојан Пузигаћа, Божидар Бандовић и на крају Славко Матић. Свака промена носила је своје околности, изазове и очекивања. У наставку текста доносимо детаљнији преглед рада сваког од тренера који су током ове сезоне водили наш клуб.

Феђа Дудић је током свог мандата на клупи Радничког 1923 оставио неизбрисив траг и постао апсолутни миљеник навијача. Под његовим вођством клуб је израстао у препознатљив колектив са јасном филозофијом игре — атрактиван и офанзиван фудбал, пуне трибине на стадиону „Чика Дача“ и два узастопна пласмана у европска такмичења. Посебно ће се памтити историјска победа над Црвеном звездом у плеј-офу, као и сјајан фудбал у сезони када је Раднички био хит домаћег првенства и освојио симпатије неутралних љубитеља фудбала широм Србије.

Дудић је у Крагујевцу био више од тренера — био је заштитно лице клуба, човек који је успео да уједини све око једног циља и створи посебну атмосферу у свлачионици и на трибинама. Његов рад је подигао вредност играча, изградио препознатљив идентитет и поставио темеље за будућност клуба. Након елиминације од КИ Клаксвика у квалификацијама за европска такмичења у лето 2025, емотивно испражњен након свега уложеног, поднео је оставку и затворио једно успешно поглавље у историји клуба.

Након Дудићевог одласка, кормило Радничког преузео је Александар Луковић, млади тренер који је дуго важио за природног наследника свог претходника. Затекао је екипу у деликатном психолошком стању након европског разочарања и навикнуту на специфичан систем рада који је Дудић годинама градио.

Луковић је покушао да екипи удахне нови идентитет и унесе свежину у стил игре, али се то у почетку показало као превелик изазов. Раднички је лоше стартовао сезону и нашао се на дну табеле. Ипак, млади стручњак није одустајао — под његовим вођством тим је постепено почео да се стабилизује, што је резултирало са три везане победе против Радничког из Ниша, Радника и Спартака, као и ремијем у Новом Пазару.

Иако је екипа показивала назнаке напретка и борбеност на терену, резултати нису испунили очекивања управе. На 10 утакмица Луковић је освојио 12 бодова, након чега је дошло до споразумног раскида сарадње. Без обзира на кратак мандат, Луковић је показао храброст да преузме одговорност у тешком тренутку и стекао драгоцено искуство за даљу тренерску каријеру.

Младен Жижовић стигао је у Крагујевац као тренер са импресивним референцама и великим угледом у региону. Посебно се истакао запаженим вођењем бањалучког Борца у Лиги конференција, где је направио права мала чуда и скренуо пажњу фудбалске јавности на себе. Његов долазак у Раднички дочекан је са оптимизмом и вером да може да стабилизује екипу.

Жижовић је донео другачији приступ игри у односу на претходнике — ригиднији, дисциплинованији и са фокусом на дефанзивну стабилност. Резултати су стигли одмах — у дебију је уписао победу против ТСЦ-а, што је навијачима улило наду да је пронађено право решење за клупу.

Нажалост, његов рад у Крагујевцу прерано је окончан изненадном смрћу на утакмици у Лучанима, што представља ненадокнадив губитак за наш клуб и целу фудбалску јавност Србије. Младен Жижовић остаће упамћен као стручњак великог знања, изузетних људских квалитета и човек који је у кратком периоду оставио дубок траг у нашем клубу. Почивај у миру.

Бојан Пузигаћа, као дугогодишњи помоћник Младена Жижовића, нашао се пред најтежим могућим задатком — преузети вођење екипе након трагичног губитка шефа стручног штаба. Заједно са колегом Радовићем, прихватио је одговорност да у изузетно тешким емотивним околностима приведе полусезону крају.

Пузигаћа је показао изузетну професионалност, хладнокрвност и људску величину. Успео је да одржи екипу на окупу, пренесе Жижовићеве идеје на терен и извуче максимум из играча који су и сами били потресени. На седам утакмица под његовим вођством остварене су три победе.

Екипа је на крају полусезоне заузела осмо место на табели — укупно 11 бодова у седам мечева под стручним штабом који је наставио Жижовићев рад. Иако Пузигаћа није виђен као дугорочно решење, његов допринос у најтежем периоду сезоне остаће упамћен и дубоко поштован.

Црногорски стручњак Божидар Бандовић преузео је Раднички 1923 у зимском прелазном року, као тренер са богатим искуством и солидним резултатима оствареним са Војводином у Суперлиги Србије. Његов долазак дочекан је са великим очекивањима — веровало се да ће његово искуство и знање донети преокрет и стабилизацију резултата.

Бандовић је добио прилику да ради са екипом током целог припремног периода, што је била предност коју његови претходници нису имали. Довео је комплетан стручни штаб и требало је да искористи све те околности за постављање темеља за успешан наставак сезоне.

Ипак, очекивани резултати су изостали. На клупи Крагујевчана провео је 10 утакмица у којима је освојено девет бодова (једина победа остварена је на тренерском дебију), што није било довољно за испуњење клупских циљева. Након низа лоших резултата и игара које нису задовољиле критеријуме, дошло је до разласка.

Напокон, у тренутку када се сезона ломила и када је страх од потпуног краха постао стваран, тренерску палицу преузео је Славко Матић. Дошао је на самом почетку плеј-аута са незахвалном мисијом да у кратком року стабилизује пољуљану екипу и спречи катастрофалан сценарио испадања. Под Матићевим вођством, Раднички је заиста постао екипа коју је било тешко срушити, али је пут до спаса био поплочан огромном напетошћу.

На седам одиграних утакмица у доигравању, Матић је убележио једну победу и чак шест ремија, оставивши екипу непоражену током целог свог мандата. Међутим, тај низ нерешених резултата значио је да математички спас никако не долази и да се за опстанак буквално стрепило до последњег судијског звиждука. Свако коло доносило је нове калкулације и неизвесност која је изједала навијаче, док се тим грчевито борио за сваки бод. Иако је притисак био скоро неподношљив, Матићева тактичка дисциплина и чврстина коју је усадио екипи ипак су превагнуле. Сачувана је мрежа када је било најважније, што је омогућило Радничком да, уз много проливеног зноја и преживљене драме, ипак задржи своје место у најелитнијем рангу такмичења.

И поред свих удараца које је ова турбулентна година задала, Раднички још једном показује своју неуништивост. Црпећи снагу из богате традиције, својих верних навијача и непоколебљиве вере у боље сутра, доказали смо да се крагујевачки фудбал никада не предаје – он се из сваког искушења враћа још пркоснији и јачи. Ова драма нас је очврсла, а сада, са уздигнутом главом, настављамо даље. Пред нама је историјска, рекордна шеста узастопна сезона у најелитнијем друштву српског фудбала!

Тренер:	Лига:	Утакмица:	Победа:	Нерешених:	Пораза:	Бодова:
ФЕЂА ДУДИЋ	Укупно:	3	0	2	1	1
	Суперлига:	1		1		1
	Лига конференција:	2		1	1
АЛЕКСАНДАР ЛУКОВИЋ	Укупно Суперлига:	10	3	3	4	12
МЛАДЕН ЖИЖОВИЋ	Укупно:	2	1	0	1	3
	Суперлига:	1	1	0	0	3
	Куп Србије:	1			1
БОЈАН ПУЗИГАЋА	Укупно Суперлига:	7	3	2	2	11
БОЖИДАР БАНДОВИЋ	Укупно Суперлига:	10	1	6	3	9
СЛАВКО МАТИЋ	Укупно Суперлига:	7	1	6	0	9