Луковић после велеобрта у Сурдулици: Екипа показала реакцију након 0:2, верујем да ћемо наставити у истом ритму
Какво вече за Александра Луковића и његове изабранике у Сурдулици. Били су фудбалери Радничког 1923 у потпуном нокдауну након првих 45 минута дуела са домаћим Радником, али су у наставку са играчем више на терену успели да начине тотални преокрет за прву „тројку“ у гостима у овогодишњем издању Моцарт Бет Суперлиге.
Два тотално различита полувремена гледали смо вечерас у Сурдулици. Прво, у којем је домаћи Радник у потпуности надиграо бледе и анемичне Крагујевчане и стекао озбиљну резултатску залиху од два гола, и друго, у којем су се практично играле викторије пред голом екипе из Сурдулице, која је са десеторицом играча очајнички покушавала да одбрани претходно стечену предност.
– Могу слободно да кажем да се у првом полувремену практично нисмо видели на терену за шта као тренер преузимам пуну одговорност. Све оно што смо планирали у припреми утакмице нисмо успели да пренесемо на терен. Екипа Радника је изашла високо, агресивно, наметнула јак интензитет игре који ми никако нисмо успевали да испратимо. Сходно томе су како је утакмица одмицала купили све веће самопоуздање, док смо ми улазили у све веће проблеме, тако да смо на крају на одмор отишли са два гола заостатка – није Александар Луковић крио разочарање издањем свог тима у првих 45 минута дуела у Сурдулици.
Чини се да је искључење дефанзивца Радника Абубакара Садика у финишу првог дела нагло променило ток утакмице и у великој мери утицало на њен епилог.
– Можемо да причамо да је то искључење Абубакара променило ток утакмице, али је чињеница да смо ми недавно имали утакмицу против Напретка где смо такође одиграли читаво друго полувреме са играчем више, па на крају нисмо успели да тријумфујемо. Вратити се у живот после 0:2 није мала ствар у данашњем фудбалу и само показује какав карактер има ова екипа. Показали смо реакцију, заиграли онако како смо требали да играмо од првог минута, почели да стварамо шансе и на крају смо успели да преокренемо меч у нашу корист – надовезао се стратег Црвених.
Доста коментара изазвала је Луковићева одлука да већ након пола сата игре промени оба стартна бека. Деловало је у први мах да је стратег Црвених био незадовољан издањем Томислава Дадића и Мехмеда Ћосића у уводних пола сата утакмице, али се заправо радило о тактичком потезу и покушају да се екипа тргне из летаргије.
– Било је очигледно да нам је у том тренутку била неопходна нека врста реакције, нешто што ће мало продрмати екипу. То је уједно и главни разлог због којег сам одлучио да изведем из игре Ћосића и Дадића, два иначе веома битна играча за наш тим. Можда тај мој потез није толико уобичајен у данашњем фудбалу, али је то нешто што се дешава. Генерално, ми смо екипа са 25 играча који су од подједнаке важности за екипу и та моја одлука је донета искључиво у функцији тима – појашњава Луковић.
Делује да су Шумадинци након разочаравајућег старта првенства коначно ухватили победнички ритам и да су спремни за јуриш на горњи део табеле, где им је сходно квалитету и место.
– Сигурно да ћемо имати доста материјала за анализу наредних дана, али је најбитније да смо дописали нова три бода на наш конто. Очекујем да наставимо у истом ритму и у наставку првенства, али и да кроз тренинге унапредимо одређене елементе у нашој игри јер, будимо реални, неће нам се тако често понављати овакве ситуације као вечерас – упозорава Луковић.
Јунак тријумфа Црвених Слободан Симовић, чија је мајсторија у шестом минуту судијске одлучила вечерашњу фудбалску битку на сурдуличкој „Бомбоњери“, био је изненађујуће миран по завршетку утакмице, иако дубоко свестан важности његовог поготка који је Крагујевчанима донео први тријумф у гостима.
– Веома важна победа и три велика бода за нас који ће нам много значити за наставак првенства. Нисмо добро ушли у утакмицу и малтене смо преспавали прво полувреме. Не бих да звучи као алиби, али имали смо проблем са самим тереном, с обзиром да нисмо навикли да играмо на синтетичкој подлози. Успели смо срећом да се консолидујемо у другом полувремену и да преокренемо меч у нашу корист. Истина је да смо имали играча више читаво друго полувреме, али то свакако не умањује овај наш подвиг – сматра Симовић.
Искусни дефанзивац открива да је његова „штикла“ у фото финишу вечерашњег дуела у Сурудилици на којој би му позавидели и највећи мајстори футсала представљала инстинктивну реакцију у датој ситуацији, уз накнадну констатацију да му је ово један од дражих голова у каријери
– Захвалан сам Богу на овом голу који је одлучио утакмицу. Била је то мање-више инстинктивна реакција у датом тренутку. Сигурно да ће нам ова победа дати крила за наставак првенства, али исто тако морамо бити свесни да морамо кориговати одређене ствари у нашој игри. Неспорно је да ова екипа има огроман потенцијал, али је потребно одређено време да ствари након силних промена у стручном штабу и играчком кадру легну на право место – констатовао је Симовић.