Датум рођења: 13. мај 1965. године
Место рођења: Чачак
Играчка каријера:
Славија (Илићево)
Раднички Крагујевац (од 1983 – 1988)
Партизан Београд (од 1988 – 1990)
Реал Мадрид (1990 – 1991)
Добре партије у Партизану, а нарочито у Осимовој репрезентацији, поготово на Мундијалу 1990. године, пепоручиле су га да исте године направи сензационалан трансфер – да из Партизана потпише уговор са Реалом. Трансфер је вредео тадашњих 200 милиона пезета (отприлике данашњих 1,2 милиона евра).
Занимљив је и начин како је уопште дошло до реализације овог трансфера. Наводно је председник шпанског великана Рамон Мендоза дошао на „Вечити дерби“ 1990. године у Београд (по неким причама добио снимак меча), како би се уверио у могућности Дејана Савићевића, Звездиног генија, а касније председника ФС Црне Горе. Међутим Спасић му је запао за око… “Желели смо да ангажујемо Деса Вокера, међутим, нисмо успели да се договоримо са Нотингем Форестом. Спасић је био резервна варијанта. Најпре нисам хтео да га доведем, јер је, онако ћелав изгледао много старије. Међутим, кад сам сазнао да има само 25 година и кад сам видео његове партије на Светском првенству у Италији, одлучио сам да га купим. Годину дана касније Управни одбор тражио је моју оставку због катастрофалне процене приликом куповине играча.” – рекао је једном приликом Мендоза.
Међутим, Спасић у Шпанији није успео да оправда надимак Агент и „хапси“ противничке играче. То је са одређеним успехом радио у Југославији, али у јачој конкуренцији то је била сасвим друга прича. Одиграо је укупно 22 утакмице за Реал. Отишао је после само годину дана. Његов боравак у мадридском великану највише ће остати упамћен по комичном аутоголу у дербију са Барселоном. Све се догодило 19. јануара 1991. године, у 19. колу Примере, на “Камп Ноу”. Барса је повела голом Лаудрупа у 18. минуту, а Бутрагењо је поравнао резултат десет минута касније. Меч је нажалост одлучио Спасић у 62. минуту када је после једног центаршута, сам и неометан испред свог гола захватио лопту главом и послао је у сопствену мрежу.Био је то и тренутак када је сам себи потписао исписницу. Све се догодило 19. јануара 1991. године, у 19. колу Примере, на “Камп Ноу”. Барса је повела голом Лаудрупа у 18. минуту, а Бутрагењо је поравнао резултат десет минута касније. Меч је нажалост одлучио Спасић у 62. минуту када је после једног центаршута, сам и неометан испред свог гола захватио лопту главом и послао је у сопствену мрежу.
“За све је крива једна лоша утакмица. Мој живот се променио после сусрета Барселона – Реал на „Ноу Кампу“. Нисам хтео да постигнем аутогол, кунем се! После тога је било страшно… Ма, сећам се сваког тренутка. Лопта ме ударила, ушла у мрежу, хтео сам да умрем. „Ноу Камп“ ме је „сахранио“ као играча. Никада нећу заборавити скандирање на том стадиону: „Спасић, Спасић!“. Само што је долазило од навијача Барселоне…” – подсећао се касније Спасић овог несрећног дана после кога му се цела Шпанија смејала, а новине га у свом стилу „разапињале“, па је тако горе поменути новинар „Марке“ Пабло Дијаз касније писао иронично о стаменом српском штоперу: „Најпознатија Спасићева акција у дресу Реал Мадрида је заправо онај комичан аутогол на „Ноу Кампу“ против Барселоне. Питам се каква би била слика да је пред њега дошао Меси са лоптом у ногама. Ако је Боатенг пао као дрво, не знам шта би се догодило са јадним Спасићем.“
Након овог кикса уследио је експресан одлазак са „Бернабеуа“, што је бившем дефанзивцу „Црно-белих“ тешко пало. Обзиром да је у Примери постао предмет исмевања, по растанку са Реалом почео је наводно „из освете“ да навија за Барселону.