Сећање на 21. октобар: Доста су свету једне Шумарице

После брзог слома југословенске војске, немачке трупе заузеле су Крагујевац 11. априла 1941. године. Са окупацијом града престала је активност „Радничког“. У оружаном нападу на железничку станицу у Крагујевцу, изведеном у ноћи између 28. и 29. септембра 1941. године, игралиште „Радничког“ послужило је као база за ову акцију.

Одмах је уследила наредба немачке команде да се за 48 часова поруше трибине и ограда око игралишта. Управа клуба није допустила да окупатор то учини, па су у организованој добровољној акцији играча, управе и навијача трибине и ограда демонтиране и продате као грађа за 60.000 динара.

Као одмазда за догађаје који су се збили пар дана раније, како би се смањио отпор и заплашило становништво, немачки командант Франц Беме издао је наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља сто, а за рањеног педесет људи. Директан повод за стрељање у Крагујевцу били су немачки губици у борбама са четницима и партизанима на путу Крагујевац–Горњи Милановац.

У току тешке четворогодишње борбе против окупатора, у масовном стрељању у Крагујевцу 20. и 21. октобра 1941. године, као и у концентрационим логорима, положио је живот већи број играча и функционера „Радничког“.

Стрељани чланови управе клуба:
Михајло Ивеша, Миладин Вукомановић, Боривоје Тричковић, Ђура Кујовић, Сава Нешић, Милан Стефановић, Милош Илић – Солунац, Милорад Влајић.

Стрељани играчи:
Јеремија Николић, Александар Луковић, Драгослав Адамовић, Вељко Ристић, Богдан Чабриновић, Драгољуб Вуловић, Станоје Дамјановић, Боривоје Станојевић.