Раднички детонирао највећу летњу бомбу у српском фубалу: Бивши репрезентативац Владимир Стојковић нова „јединица“ Крагујевчана
Фудбалски земљотрес у престоници Шумадије! Некадашњи репрезентативац Србије и један од најбољих српских голмана у 21. веку, Владимир Стојковић (41), нова је „јединица“ екипе са стадиона „Чика Дача“.

Након одласка искусног Марка Милошевића, који је по истеку уговора са крагујевачким клубом прешао у београдски Партизан, Крагујевчани су остали само са двојицом младих чувара мреже Луком Лијескићем и Милошем Младеновићем, те им је стога било неопходно „освежење“ међу стативама. А онда је у недељу поподне, као гром из ведрог неба, медијским етром прострујала информација да су Шумадинци на прагу сарадње са некадашњим репрезентативцем Србије Владимиром Стојковићем. Убрзо је од самог клуба стигла потврда ове информације, а данас је искусни чувар мреже промовисан као треће, уједно и најзвучније појачање у летњем прелазном року.
Неспорно је да се ради о највећем фудбалском имену које је обукло дрес клуба са стадиона „Чика Дача“ у последње две деценије. Са преко 80 наступа за национални тим Србије и учешћем на три Мондијала, Владимир Стојковић је неко ко је обележио читаву једну репрезентативну еру. Подједнако успешан био је и на клупском плану. Његово име је годинама уназад било синоним за трофеје, како у Србији, тако и у иностранству. Освојио их је укупно једанаест у тринаест клубова за колико је наступао током своје две деценије дуге фудбалске каријере.
– Владимир Стојковић је, по мени, више од голмана. Он је, то слободно могу рећи, симбол не само једне, већ више репрезентативних генерација. Због тога нам је изузетно драго што смо успели да доведемо једног играча и човека који је током читаве своје каријере био оличење храбрости и самопоуздања и који ће нам сигурно помоћи да подигнемо овај наш клуб на још један виши ниво – изјавио је поводом Стојковићевог доласка на „Чика Дачу“ спортски директор Црвених Славко Перовић.
Искусни чувар мреже је последње три сезоне бранио у Саудијској Арабији, али је стицајем непланираних околности у последњих годину дана био без ангажмана. А онда је стигао позив генералног директора Радничког 1923 Игора Конатара, који је према Стојковићевом признању најзаслужнији за његов долазак у шумадијску престоницу.
– Сви знате да сам последње две сезоне бранио у Саудијској Арабији, где сам се добро адаптирао и планирао да наставим каријеру. Међутим, у међувремену су се десиле неке непредвиђене околности, остао сам без ангажмана, а како се потрага за новим клубом одужила почео сам да размишљам о завршетку каријере. Чак сам два-три пута писао неке текстове када сам мислио да је дефинитивно дошао крај, али сам врло брзо након тога цепао папир и настављао да тренирам још јаче јер сам у дубини душе осећао да мора још нешто лепо да се деси пре него што окачим копачке о клин. И тада је, након једанаест месеци без ангажмана, дошао позив генералног директора Радничког Игора Конатара, где смо се у року од једног минута препознали и договорили о сарадњи. Препознао сам код њега ту врсту амбиције коју и сам поседујем, знао је како да ми приђе и сигурно да је најзаслужнији за мој долазак у Раднички. Да је то ишло неким другим путем, преко неког менаџера, вероватно да ја данас не бих био овде. Наравно, ту је и спортски директор Славко Перовић за кога знам колико је посвећен свом послу. Надам се да ћу уживати овде и да ћемо заједно правити добре резултате – поручује нова „јединица“ Радничког 1923.
Стојковић открива да је помно пратио игре Радничког у последње две сезоне и да му је неописиво драго што је Крагујевац поново оживео као фудбалски центар. Додаје и да ће му бити велико задовољство да сарађује са Феђом Дудићем, чију енергију и посвећеност фудбалу изузетно цени.
– Наравно да сам пратио Раднички од момента када је кренула експанзија клуба. Јако ми је драго када видим да је један такав клуб са огромном базом навијача, за које знам колико су везани за свој клуб и град, успео да се нађе у самом врху српског фудбала. Посебно ми се допада енергија тренера Дудића коју сам препознао гледајући неке његове интервјуе. Јако ценим људе који су толико фокусирани и посвећени фудбалу, а какав је стручњак могао сам да се уверим већ на јучерашњем тренингу. Притом је показао велику дозу храбрости да остане у клубу након свих успеха које је остварио у претходне две сезоне – наглашава Стојковић.
Требаће искусном чувару мреже мало времена да упозна нове саиграче, иако је са неколицином њих већ имао прилику да дели свлачионицу.
– Сигурно да ће ми требати мало више времена за адаптацију, с обзиром да сам голман и да ми је потребно да упамтим педесетак нових имена, да ми то уђе у аутоматизацију. Има ту, истина, доста познатих фаца, попут Милана Митровића са којим сам играо у Партизану, ту је и мали Алекса Јанковић, али и гомила клинаца који су били кадети када сам отишао из Србије – открива Стојковић.
Осим што ће у наредној сезони водити рачуна о голу Радничког, Стојковић ће имати и улогу ментора младом Луки Лијескићу, који је пројектован за будућег првог чувара мреже крагујевачког клуба.
– Сећам се када сам ја имао 19 година колико ми је значило да поред себе имам неког искуснијег голмана од кога могу да учим. На мени је да уз помоћ тренера од њега покушам да направим најбољу верзију себе, а на њему је да учи, упија знања и да у што краћем року постане први голман и лидер екипе и надам се будући репрезентативац – сматра некадашњи репрезентативац Србије.
Сигурно да ће се од Стојковића очекивати да оправда име и репутацију и да буде једна од кључних карика у екипи тренера Феђе Дудића наредне сезоне.
– Сигурно да осећам извесну дозу притиска да оправдам ту неку своју репутацију. Са друге стране, не очекујем апсолутно никакве бенефите због свог имена, ни код навијача, ни код људи из клуба. Желим да свој кредит искључиво заслужим на терену. Васпитаван сам да се борим и дајем све од себе. Из тог разлога сматрам да сам дошао у праву средину -закључује Стојковић.
Иако је већ загазио у пету деценију живота, Стојковић још увек нема намеру да окачи копачке о клин. Како сам истиче, његова љубав према фудбалу је огромна и сигурно да ће бранити све док га тело буде „слушало“.
– Ја сам и раније неколико пута наглашавао да ми је амбиција да имам што дужу каријеру. Притом сам неко ко воли фудбал и сигурно да бих се њиме бавио и аматерски. Једноставно, одрастао сам у таквом окружењу где је свима лопта била омиљена играчка – појашњава прекаљени чувар мреже.