ХРОНОЛОГИЈА СЕЗОНЕ 2024/25: Борба на три фронта и нови пласман у Европу кроз иглене уши

Петнаестак дана по завршетку најуспешније сезоне у 101 годину дугој историји клуба, фудбалери Радничког 1923 кренули су са припремама за нову такмичарску сезону у којој су их по први пут чекале обавезе на три различита фронта. Тренер Феђа Дудић, који је крајем претходног месеца продужио сарадњу са крагујевачким клубом на још годину дана, обавио је средином јуна прву прозивку играчког кадра и том приликом најавио појачања у свим линијама тима. Убрзо су опрему крагујевачког суперлигаша задужили млади репрезентативци Лука Лијескић и Богдан Мирчетић, затим дефанзивци Вукашин Булатовић и Самир Зељковић, нападач Милош Рошевић, те повратник у црвено јато, Бразилац Евандро да Силва. Претходно су клуб са „Чика Даче“ напустили Василије Ђурић и Лука Зорић, док су капитен Немања Томић и искусни дефанзивац Бранислав Милошевић одлучили да окаче копачке о клин.

У међувремену су Крагујевчани сазнали да ће им ривал у другој рунди квалификација за Лигу конференција бити бољи из двомеча Морнар (Бар) – Динамо (Тбилиси). Како се радило о екипама скромног квалитета, међу присталицама Радничког јавио се оправдани оптимизам да ће Црвени успети да прескоче прву европску препреку.

Почетком јула Крагујевчани су отпутовали на Златибор, где су требали да обаве завршни део припрема. Убедљиве победе у контролним мечевима против Слоге из Добоја (4:2), лучанске Младости (4:0) и нишког Радничког (3:0), као и реми са шампионом Кипра, Апоелом из Никозије (1:1), подгрејале су оптимизам у табору Црвених пред старт нове сезоне и првенствену премијеру против панчевачког Железничара на стадиону „Дубочица“, где су Крагујевчани привремено измештени због радова на реконструкцији „Чика Даче“. Ипак, уместо очекиваног тријумфа уследио је хладан туш. Панчевци су у жестокој размени удараца успели да патосирају Шумадинце и однесу сва три бода из српског Манчестера (2:3).

Овај пораз, ма колико шокантан био, није нарушио добру атмосферу у табору Крагујевчана пред европску премијеру против Морнара, који је у уводној рунди квалификација елиминисао Грузине. Коначно, дошао је и тај 25. јул, дан европске премијере Црвених и један од најзначајнијих датума у историји фудбалског стогодишњака из срца Шумадије. Велики број навијача Радничког се тог поподнева запутио ка Лесковцу са жељом да пруже подршку свом вољеном тиму на европском дебију. Убрзо су се трибине стадиона „Дубочица“ црвенеле од обележја крагујевачког клуба, па су Феђа Дудић и његови изабраници имали осећај као да играју на „Чика Дачи“, а не неких 200 километара јужније. За пружену подршку Дудићеви изабраници су се својим навијачима реванширали на најбољи могући начин – победом. Додуше минималном, што је првенствено заслуга превасходно голмана Морнара Стефана Поповића који је чинио чуда међу стативима, све док га Милан Алексић, који ће ући у историју клуба као стрелац првог поготка за Црвене у међународним такмичењима под окриљем УЕФА, није приморао на капитулацију.

Уједно, била је ово прва победа једног српског клуба у Европи после скоро годину дана, која је поправила национални коефицијент и осветала образ нашем клупском фудбалу.

Отпутовали су Дудићеви изабраници на реванш са Баранима са намером да одбране тешко стечени капитал из прве утакмице и осигурају пласман у наредну рунду. Баш као и у првој утакмици, Црвени су и у реваншу на подгоричкој „ДГ арени“ имали више од игре, стварили су прилике, али лопта једноставно није хтела у гол. На другој страни, домаћин је две практично једине шансе на утакмици успео да искористи, па су се Крагујевчани изненада нашли на прагу елиминације. Погодак Милана Алексића у осмом минуту судијске надокнаде спасао је Шумадинце раног испадања из Европе, али само накратко, с обзиром да су Барани након пенал серије изборили пласман у наредну рунду квалификација. Рана елиминација у Европи тешко је пала свима у крагујевачком клубу, а најтеже генералном директору Игору Конатару, који је Скупштини клуба понудио чак и оставку која је одбијена.

Свој бес након европске елиминације Крагујевчани су искалили на нишком имењаку, који је доживео прави потоп на стадиону „Металац“ у Горњем Милановцу, новом привременом дому Црвених (4:0). Испоставило се да су Шумадинци сву муницију испуцали у дуелу са Нишлијама, па су на гоствање суботичком Спартаку у наредној рунди отишли празних шаржера. Популарни Голубови су то искористили и лукавим поготком Тодороског на самом старту утакмице дошли су до целог плена (1:0).

Са два пораза у прва три кола, Шумадинци су изашли на мегдан силно појачаној Војводини, која је у нову сезону ушла са великим такмичарским апетитима. Није добро кренуло по Црвене, који су већ после двадесетак минута игре имали заостатак од два кола, који су успели да надоместе бољом игром игром у наставку (2:2).

После ремија са Новосађанима на стадиону крај Деспотовице, Крагујевчане је чекало гостовање повратнику у суперлигашко јато, ОФК Београду. Малобројна публика на зајечарској „Краљевици“ имала је прилику да ужива у једној отвореној и динамичној фудбалској представи два нападачки настројена тима, у којој је виђено чак осам голова. Ефикаснији су били Шумадинци, који су славили са 5:3.

Иначе, август је био месец великих промена у играчком кадру Црвених. Са „Чика Даче“ су се пут иностранства отиснули Сали Вижђи и Милан Алексић, чији је трансфер у енглески Сандерленд донео крагујевачком клубу од скоро четири милиона евра. Претходно је инострани ангажман пронашао и голман Стојан Лековић, од чијег је трансфера у Ал Џазиру клуб са „Чика Даче“ приходовао око пола милиона евра. У међувремену клуб се захвалио на сарадњи некадашњем капитену Милошу Видовићу и Љубиши Пецељу, који су добили одрешене руке у проналаску нове средине.

Са друге стране, приступнице крагујевачком клубу потписали су Тунишанин Луај Бен Хасин, млади француски фудбалер Дарли Енланду, стамени нападач Алексеј Голијанин и искусни чувар мреже Марко Милошевић, који је појачао конкуренцију међу стативама након Лековићевог одласка у Уједињене арапске емирате.

Резултатске осцилације Црвених настављене су и током септембра. Два узастопна пораза у дуелима са шампионом Србије Црвеном звездом (0:1) у Горњем Милановцу и искусном екипом Младости у Лучанима (1:2), Крагујевчани су поништили тријумфима против ИМТ-а у Лозници (4:0) и Текстилца у Горњем Милановцу (1:0), који су Дудићеву чету лансирали у горњи део табеле.

Овај резултатски успон Црвени су прекинули поразом на традиционално врућем гостовању у Новом Пазару (0:2), у утакмици у којој је екипу тренера Дудића задесио низ пехова, почев од поништеног гола у првом полувремену, па све до повреда Бесима Шербечића и Богдана Мирчетића, и то у моментима када је стратег Радничког извршио свих пет измена, због чега су Крагујевчани утакмицу завршили са деветорицом играча на терену.

У међувремену је настављена серија долазака и одлазака са „Чика Даче“. Клуб је окончао сарадњу са Урошем Видовићем, миљеником навијача и момком са најдужим стажом у клубу са „Чика Даче“, док су опрему крагујевачког суперлигаша задужили искусни дефанзивац Славиша Радовић, бивша узданица београдског Партизана Алекса Јанковић, некадашња нада грчког Олимпијакоса Анастасиос Целиос и македонски интернационалац Лука Станковски, који је доведен као замена за Милана Алексића.

Након испуштене победе против београдског Чукаричког на стадиону крај Деспотовице (1:1), Црвени су пријатно изненадили своје присталице тријумфом на гостовању српском представнику у групној фази Лиге конференције, екипи ТСЦ-а, у Бачкој Тополи (2:0). Била је то уједно и прва победа Крагујевчана у међусобним окршајима са Тополцима, али и почетак серије од четири узастопна тријумфа.

Одличан утисак који су оставили на северу Бачке пулени Феђе Дудића потврдили су „покером“ против „фењераша“, Јединства из Уба, у Горњем Милановцу (4:0), да би такмичарски изузетно успешан октобар употпунили минималцем против Инђије у утакмици шеснаестине финала Купа Србије (1:0).

После скоро четири месеца „потуцања“ по туђим теренима, Црвени су почетком новембра коначно дочекали повратак на „Чика Дачу“, који је у међувремену претрпео озбиљну реконструкцију како би испунио неопходне суперлигашке стандарде. За навијаче је свакако најзначајније било постављање рефлектора, чиме је коначно омогућено играње утакмица у вечерњем термину.

Премијерну утакмицу под рефлекторима стадиона „Чика Дачи“ фудбалери Радничког 1923 одиграли су 3. новембра против крушевачког Напретка. У сјајној атмосфери пред више од 8 000 гледалаца, Дудићеви изабраници су тешком муком успели да сломе отпор борбених Крушевљана (1:0).

Тријумфални низ Шумадинци су прекинули ремијем у Хумској против вицешампиона државе Партизана, коме ни предност од два гола није била довољна да скрши отпор Дудићеве чете (2:2), која је наставила тренд непобедивости на црно-белој страни Топчидерског брда.

Са освојеним бодом су се Дудићеви изабраници вратили и са гостовања у Панчеву, где нису успели да се реванширају домаћем Железничару за пораз на отварању првенства. У једној тврдој и изузетно борбеној, али не и превише садржајној утакмици, Шумадинци су за свега четири минута успели да истопе почетно вођство домаћина, па иако су у финишу пропустили неколико зрелих прилика за преокрет на крају су се морали задовољити поделом плена (1:1).

Серију од пет узастопних утакмица без пораза Црвени су крајње неочекивано прекинули у дуелу са београдским ИМТ-ом, који је под командом новог тренера Зорана Васиљевића однео сва три бода са „Чика Даче“ (3:1). И поред овог неочекиваног пораза, Шумадинци су крај новембра дочекали у горњој половини табеле, тачније на седмој позицији, са бодом „вишка“ у односу на најближе пратиоце Војводину и Чукарички.

Нажалост, почетак децембра донео је нови ударац за Црвене, који су поразом на гостовању старом ривалу, екипи Новог Пазара, која их је претходно добила и у првенственом одмеравању снага, окончали учешће у овогодишњем издању Купа Србије. Била је то уједно и слатка освета Пазараца Крагујевчанима за прошлогодишњу елиминацију у четвртфиналу најмасовнијег домаћег такмичења.

Утеху за ова два пораза Крагујевчани су пронашли на нишком „Чаиру“, где су по други пут у сезони били успешнији од свог имењака (2:1). Три освојена бода на југу Србије Шумадинци су потврдили победом против суботичког Спартака на јесењем опроштају од своје публике (2:0). Са две победе иза себе, Дудићеви изабраници су у добром расположењу отпутовали за Нови Сад, где их је чекао окршај са новосадском Војводином на затварању јесење полусезоне. Нажалост, ова прилично занимљива и ефикасна фудбалска представа на стадиону „Карађорђа“, која је окончана у корист домаћина (3:2), остала је у сенци незапамћеног инцидента када је тренер Војводине Ненад Лалатовић на конференцији за медије након утакмице вербално насрнуо на стратега Црвених Феђу Дудића, а само пуком прибраношћу присутних новинара, који су успели да смире стратега новосадског тима, избегнут је озбиљнији инцидент.

Црвени су тако јесењи део првенства окончали на високој петој позицији са само два бода заостатка у односу на трећепласирани ОФК Београд и са добрим изгледима у даљој борби за Европу.

Одмах након новогодишњих празника, Крагујевчани су се окупили на стадиону „Чика Дача“ како би започели припреме за пролећни део првенства. Након седмодневног рада у престоници Шумадије, Црвени су се преселили у своју већ традиционалну зимску базу у турској Анталији, где их је чекао завршни дрил, као и серија од три припремне утакмице са ресепктабилним ривалима. Након тешког пораза од румунског прволигаша Ботошанија у првој тест утакмици (1:4), Дудићеви изабраници су већ у наредној утакмици поправили утисак победом над руским премијерлигашем Нижњијем из Новгорода (2:1), а идентичним резултатом савладан је и мађарски Деберцин у завршној провери (2:1).

У међувремену је играчки кадар „освежен“ ангажовањем перспективног Португалца Алфе Балдеа и интернационалца Јована Илића, који је појачао конкуренцију у везном реду, док су се од црвеног дреса опростили Колумбијац Дилан Ортиз, француски интернационалац Дарли Енланду и снажни штопер Бесим Шербечић, који се по истеку једногодишње позајмице вратио у свој матични клуб Сарајево.

Списак зимских појачања током фебруара проширен је са још три нова имена. Приступницу крагујевачком суперлигашу потписали су Нигеријац Стивен Чинеду, затим амерички дефанзивац ирског порекла Шејн О’Нил, као и експлозивни офанзивац Иса Ба, иначе Гвинејац са португалским пасошем.

Добар утисак који су оставили у припремним мечевима Црвени су потврдили победом против ОФК Београда на пролећној премијери пред својом публиком (2:0). Иако су Романтичари били бољи ривал у првом полувремену, Црвени су са два гола у наставку успели да сломе отпор екипе тренера Симе Крунића.

Дебакл на гостовању шампиону Србије Црвеној звезди у наредном колу (0:6) није оставио дубљи траг на Дудићеве изабранике, који су се минималцем против лучанске Младости (1:0) на „Чика Дачи“ вратили на победнички колосек. Идентичним резултатом Црвени су славили и на гостовању новајлији у лиги, Текстилцу из Оџака, који се и овога пута показао као тврд орах (1:0), а затим је, као шлаг на торту, дошао реванш Новопазарцима за претходна два пораза у првенству и Купу Србије (2:0).

Серијом од три узастопна тријумфа Шумадинци су се пробили до трећег места на табели, што је додатно распирило европске наде њихових навијача. Чинило се у тим моментима да ништа Крагујевчане неће зауставити на путу ка Европи, али је уследила нагла промена курса.

Након што су на једвите јаде избегли пораз на вождовачком Крову против десеткованог Чукаричког и то захваљујући поготку Дудићевог џокера Бојана Аџића у последњим секундама судијске надокнаде времена (1:1), Шумадинци су у наредном колу непријатно изненадили своје навијаче поразом од ТСЦ-а на „Чика Дачи“ (1:3). Испоставило се да је овај пораз био увод у најозбиљнију резултатску кризу Црвених од почетка сезоне, која им је озбиљно угрозила европске амбиције.

Имали су, додуше, Дудићеви изабраници лепу прилику да се на гостовању већ отписаном Јединству врате на победничке стазе, али су уместо очекивана три донели сам бод са вождовачког Крова (2:2). Још горе су Крагујевчани прошли на гостовању још једној екипи из доњег дела табеле, крушевачком Напретку, где су претрпели минималан пораз (0:1) који је их коштао губитка треће позиције на табели.

Покушај искупљења за пораз под Багдалом у дуелу са вицешампионом државе Партизаном био је неуспешан. Црно-бели су уз доста среће успели да однесу сва три бода са „Чика Даче“ (0:2), иако је Раднички бољи бољи ривал у већем делу меча.

Шумадинци су тако основни део првенства окончали на четвртој позицији са бодом заостатка у односу на трећепласирани ОФК Београд, са којим су требали да одмере снаге на старту плеј-офа. За разлику од претходна два првенствна дуела ова два тима, овога пута су се победи радовали Романтичари, који су декласирали Крагујевчане на зајечарској „Краљевици“ (3:0).

Тешко да је било ко веровао да ће након три пораза у низу Раднички бити у стању да пружи јачи отпор шампиону Србије Црвеној звезди, која је претходно већ осигурала нову првенствену круну. Међутим, догодила се сензација. Расположени Шумадинци су на крилима подршке својих навијача црвено-беле на „Чика Дачи“ и нанели им један од најтежих првенствених пораза у последње две деценије (4:1).

Ова победа вратила је осмех на лица присталицама крагујевачког тима, али само на тренутак, с обзиром да су Црвени три дана касније претрпели пораз на гостовању другом „вечитом“ ривалу, Партизану (1:3). Иако су се поразом у Хумској спустили на пету позицију суперлигашке табеле, Шумадинци су и даље чврсто држали кључеве Европе у својим рукама, с обзиром да су их чекале две узастопне утакмице на домаћем терену против лучанске Младости и Новог Пазара.

Утакмица против лучанске Младости, која је у табору Крагујевчана означена као прва „меч лопта“ за излазак у Европу, није имала жељени епилог. Искусна и намазана екипа из Лучана успела је да остане непоражена на „Чика Дачи“ (1:1), што је Шумадинцима покварило планове и довело их и ситуацију да им наредна утакмица против Новог Пазара, који се победом против Партизана вратио у трку за Европу, буде малтене одлучујућа за пласман у Европу.

Директан окршај европских кандидата у сјајној атмосфери пред скоро 10 000 гледалаца на стадиону „Чика Дача“ припао је Пазарцима, који су после великог преокрета у финишу првог полувремена дошли до тријумфа (3:2) који их је приближио европском сну, док је Крагујевчане ставио у позицију да зависе од резултата осталих конкурената у борби за Европу. Бод у Новом Саду против силно мотивисане Војводине (0:0) сачувао је Шумадинцима европску наду пред последње коло и дуел са још једним европским кандидатом, ТСЦ-ом из Бачке Тополе.

Последњих деведест минута овогодишњег шампионата донели су драму каква одавно није виђена на овдашњим фудбалским просторима. Дудићеви изабранци су се својски потрудили да одраде свој део посла и већ после педесет минута игре имали су капиталну предност од три гола. И када се чинило да је све решено, гости су се два експресна поготка вратили у игру, али им је погодак француског интернационалаца Килајана Бевиса у завршним тренуцима меча запечатио судбину.

Од тог момента су још интензивније почела да се прате дешавања на преостале две утакмице у Зајечару и Београду, а када је постало јасно да ће Војводина доживети пораз у Хумској кренуло је свеопште славље на „Чику Дача“, које је ескалирало након поготка Јована Илића у шестом минуту судијске надокнаде за коначних 5:2. Навијачи су утрчали на терен и почели да се грле са играчима, а небо изнад северне трибине стадиона „Чика Даче“ запарао је ватромет. Идеална завршна слика још једне незаборавне сезоне, у којој су Црвени после бројних резултатских турбуленција успели да се домогну жељеног циља, те ће другу годину заредом представљати Србију у Европи. Мало ли је?