utorak, 17. oktobar, 2017.

Danilo Stojanović – začetnik fudbala u Kragujevcu

Ime Danilo Stojanović nije bogzna koliko poznato u srpskom fudbalu. Za „Čika Daču“, međutim, svaki ljubitelj fudbala je čuo barem jednom u životu. Neobično je samo to što je to isti čovek, koji je obeležio jedan istorijski trenutak srpskog fudbala, a svojim nadimkom i delom, nadživeo vreme u kome je podizao novu igru.

„Čika-Dača“, koga su tako zvali i u njegovim mladim danima, jer je bio prvi srpski fudbaler koji je nosio bradu, pa je otud trajno dobio pridev „čika“, srpski fudbal je zadužio time što je sredinom septembra 1903. godine osnovao prvi srpski klub na teritorije Kneževine Srbije. U Kragujevcu je pod imenom Šumadija nikao klub, koji su sačinjavali radnici vojno-tehničkog zavoda, a u kome je čika-Dača bio zaposlen. Time započeta jedna funcionerska karijera, koju je u srpskom fudbalu prevazišao samo dr Mihajlo Andrejević-Andrejka.

Gde god se kasnije, posle Kragujevca i Šumadije, kretao i nastanjivao čika-Dača je svoju strast nosio sa sobom. I svuda je bio začetnik i propagator fudbala. Kada se iz Kragujevca preselio u Beogradu, čika – Dača nije mogao bez svoje hobija. Pristupio je s. k. Sokolu. U novom klubu je proveo nekoliko godina, da bi 1911. godine bio među osnivačima Beogradskog sport kluba (BSK).

Nakon godinu dana provedenih u staroj beogradskoj četvrti, čika-Dača je u Beogradu osnovao novi klub – s. k. Velika Srbija. Za vreme Prvog svetskog rata Stojković je proveo u Francuskoj. Kada se posle formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, vratio otud, čika-Dača nije gubio vreme. Svoje „čedo“ Veliku Srbiju preimenovao je u s. k. Jugoslavija, koja će brzo postati glavni rival i najveći takmac svom ranije formiranom klubu BSK.

Svojim dugogodišnjim sportskim radom čika-Dača je dogurao do potpredsednika i predsednika nekoliko klubova. Bio je prvi predsednik Beogradskog loptačkog potsaveza i potpredsednik Nogometnog saveza Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata je radio u Crvenoj zvezdi i bio njen počasni predsednik. Za svoj rad dobio je specijalno priznanje od države. Bio je prvi sportista koji je dobio „nacionalnu penziju“.

Umro je u Beogradu 1967. godine u dubokoj starosti. Imao je 90 godina.