Operacija „Morava” uspešno je završena. Stop. Završena je „Morava”, Dačić može mirno spava. Stop. Ovako bi mogao da izgleda policijsko-fudbalski izveštaj povodom derbija sa Velikoplanjanima u kojem smo mi trijumfovali.

Vlaška magija je najjača na svetu. Koji vudu i crna, kakvi bakrači i ostali sektaši. Pa, da nije tako i da naši igrači nisu omađijani oni bi redovno lindrali one vlaške, i karavlaške i starovlaške čobane iz Petrovca na Mlavu.

E, stvarno, da li će „Sloboda” umeti da zeva, kao što se „đavoli” kesare sad njoj. Čisto sumnjam, čisto sumnjam, ali to sad, nije ni važno. Poraz ume da zaboli, ali za ovakvu razvaljotku, verovatno nema reči.

Na Ub, po bodove! Uskliknuli su s ljubavlju iskreni fanovi sportskog kolektiva ovdašnjeg, prijatelji sporta i ljubitelji fudbala, administratori bežičnih elektronskih medija klupskih i slični. Oprez, oprez, upozoravali su oni koji bi se (u širem smislu tog pojma, onako, baš, baš, baaaaaš širokom) mogli nazvati „glasom razuma” ako to u ovoj delatnosti uopšte postoji.

Pa, ako neko ima pelcer protivu bunkera (dobro, nije sad Boško, njega pusti na miru) pa to je prekaljena timčuga Šumadije Radnički 1923 Prva Titova Štafeta „Crvena Zvezda” Jetrena Pašteta Susreti Samoupravljača Radničko-sportske Igre Svetozar Ceca Marković Sindikalana Zabava Poštena Inteligencija Petrova Vodenica Zasedanje U Dulenima Trg Skojevaca 1945 jer su u zaustavnom vremenu, a dotlen smo „lomili” protivnika bila dovoljna dva „mala bombaša” da ih roknu, onako baš pred kraj.

…Pre dva meseca u toku Ju Es opena, Jeleni Janković umre baka i to se, naravno odrazi na njene rezultate. Naš narod ume to da prihvati sa razumevanjem. Sedim u jednoj kafani gde svi to komentarišu, tipično, po naški: „E, pa onda u redu”, „razumljivo je da izgubi”, „Pa, tako bi svako od nas”… i slično. Samo u ćošku sedi jedan čiča, pije kafu i cepa „stomakliju”. Kada su svi izarazili svoje saučešće, simpatije i sućut, čiča, odjednom, ničim izazvan samo roknu: „Nego, pitam se nešto, da li i onaj Federer ima baku”?…

Dušebrižnicima koji vape: „Šta će biti sa našom decom?!”, poručiti – na tribinu, nek’ gledaju dobar fudbal kao sav normalan svet. Ne, brini ima ko zna da igra i živi od istog. Probaj tenis, golf i kriket. Polo?!

Ko se o Miloševića opeče i u Tadića duva. Koliko god nam ide dobro u ovom delu sezone (vidi tabelu) tim koji je svojeveremeno umeo da vojuje i to sa promenljivom srećom sa gigantima iz Gornjih Dobrića, Voćnjaka i Klupaca, ne mora pod obavezno da se podsmeva nekom tamo „pokraj Dunava”.

Za ljude koji su navikli da sudija ili sudi za njih ili da ne sudi, svaki pokušaj ukidanja ovog srpskog narodnog fudbalskog običaja izgleda u najmanju ruku kao smak sveta, apokalipsa, 5. oktobar, ostavka na mesto u Upravnom odboru državnog preduzeća, potop ili takva neka diluvijska i kataklizmična katastrofa.

Za protivnike, šta reći? Kakve su nam železnice, takav nam je i „Željo”. Mesto da se solidarišu sa svojim kolegama i štrajkačima iz istoimenih „Želvoza” i „Šinvoza” Lajkovčani su se opredelili za fudbal i pukli. Pravedno.